7 godina zaredom ovo je najbolja dijeta po mišljenju lekara: Snižava pritisak, normalizuje šećer, čuva srce

Dobro zdravlje je prva i najčešća želja većine nas prilikom Nove godine. Za one koji su odlučili da priču o zdravlju uzmu u svoje ruke predlažemo da počnu od ishrane. Ako kažemo ishrana, tu ne mislimo na dijetu, već mislimo na način ishrane.

Vođeni onom krilaticom “zdravlje na usta ulazi”, većina želi da Novu godinu započne zdravim životnim navikama. Stoga vam predlažemo ono što doktori pričaju skoro svim pacijentima – Mediteranska ishrana.

Sedam godina zarednom, Mediteranska dijeta se smatra najzdravijim i najboljim načinom ishrane, dok nutricionisti širom sveta smatraju da je upravo ovaj način ishrane najkorisniji za porodice. Bazirana na biljnoj hranu, mahunarkama, nezasićenim mastima i morskim plodovima, ovaj način ishrane je i jednostavan za pripremu.

Zašto je se dobra mediteranska dijeta?

Nutricionisti širom sveta se slažu da je upravo mediteranska dijeta najbolja za dijabetes, za mršavljenje, za zdravlje kostiju i zglobova, za zdravlje srca, te dijeta koju je najlakše pratiti.

Primer jelovnika za mediteransku dijetu:

Doručak: Parče raženog hleba, 1 sardina, 1 paradajz, 1 paparika, 1 krastavac.

Od povrća napravite salatu koju ćete začiniti sa soli i maslinovim uljem i pojesti uz sardinu iz konzerve i krišku raženog hleba.

Užina: 1 šaka koštunjavog voća.

Ručak: 1 tanjir čorbe sa 1 tanjirom sveže salate. Od čorbi možete jesti grašak sa junetinom, pasulj sa malo slanine, boraniju…

Užina: 1 jabuka ili voće po izboru.

Večera: Kriška raženog hleba, malo mladog sira, kuvani brokoli sa maslinovim uljem, šolju paradajz soka…

Mediteranska dijeta nije nešto čega ćete se pridržavati par meseci dok ne izgubite kilažu. To je način ishrane koji donosi dobre rezultate ukoliko počnete da jedete po ovom principu stalno.

Pored izbora zdravijih i svežijih namirnica, ovaj način ishrane predlaže i umereno konzumiranje hrane. To znači da prestanete da jedete kada osetite da vam je želudac pun do 80 posto.