Sliku bogate jevrejke u zlatu mu ukrali nacisti: Sa svojim muzama se upuštao u strasne ljubavne afere i napravio 14 dece

Da li je slikar Gustav Klimt bio u seksualnoj vezi sa suprugom bogatog bečkog industrijalca ili nije, nikada nećemo pouzdano znati. Ali postoje elementi na njegovom čuvenom remek-delu "Dama u zlatu" koji je upravo portret Adel Bloh-Bauer, satkanom mahom od zlatnih i srebrnih listića, koje više liči na versku ikonu nego na portret i možda krije odgovor na to pitanje.

Ni za jedan svoj portret nije se ovaj veliki umetnik spremao kao za taj, veći deo slike izrađen je složenom tehnikom korišćena zlatnih i srebrnih listića i dodavanjem dekorativnih motiva u bareljefu na podlogu đeso, koja se tradicionalno koristi pri izradi ikona; postoje takođe i delovi oslikani uljanim bojama. Zlatni ram slike izradio je arhitekta Jozef Hofman.

Portret je veličine 138 sa 138 centimetara, i prikazuje gospođu Bloh-Bauer kako sedi na zlatnom tronu ili stolici, ispred zlatne zvezdane pozadine. Oko vrata su dragulji koje je Klimt 1901. uvrstio na sliku „Judit I“, za koju mu je Adele takođe pozirala; na sebi nosi usku zlatnu haljinu, koja se na pojedinim mestima utapa u pozadinu u tolikoj meri, da je teško razaznati gde haljina tačno prestaje, zbog čega je jedan muzejski kustos napisao da „čovek nabasava na model gotovo slučajno, toliko je ona umotana u debele geometrijske šeme“, koje su nekima erotski sugestivne.

Adelina kosa, lice, dekolte i ruke oslikani su uljanim bojama i čine manje od jedne dvanaestine čitave slike. Frenk Vitford, kritičar i istoričar umetnosti, smatra da je efekat zlatne pozadine takav, da „uklanja Adele Bloh-Bauer sa zemaljske ravni, transformiše meso i krv u san senzualnosti i samozadovoljstva“. Drugi je, pak, upoređuju sa „Mona Lizom“ jer „otelovljuje ženstvenost“, a trećima zbog zlata Adele deluje “melanholično i ranjivo, nepristupačno daleko a opet ushićeno“.

Slika je bila u porodičnom vlasništvu sve dok je nacisti, zajedno sa „Portretom Adele Bloh-Bauer II“ iz 1912, nisu konfiskovali tokom Drugog svetskog rata i preimenovali u „Žena u zlatnom“, da bi izbegli pominjanje ove nekada uticajne jevrejske porodice. Posle rata je bila deo stalne postavke Austrijske galerije „Belvedere“, sve dok Bloh-Bauerova nećaka Marija Altman nije dobila tužbu protiv Republike Austrije pa onda 2006. sliku na aukciji prodala za 135 miliona dolara, što je tada bio rekordno visoka cifra.

Klimtove poznije godine i radove najbolje sumiraju njegove sopstvene reči: „Nikada nisam naslikao autoportret. Manje sam zainteresovan za sebe kao predmet slikanja nego što sam za druge ljude, iznad svih za žene“. I zaista, na većini njegovih skica i slika iz poznijih godina nalaze se žene, najčešće polunage ili načisto nage. On sam se nikada nije ženio, ali je imao bezbroj afera, često sa svojim modelima, i usput napravio četrnaestoro dece. Najduža veza mu je bila sa Emilijom Flege, mada je priroda njihovog odnosa ostala nepoznata; zna se da je trajala do kraja i da su njegovi pozni pejzaži nastali upravo tokom niza letovanja sa njom i njenom porodicom na Aterskom jezeru.

Stil / Telegraf

Bonus video: