Jasmina iz Banjaluke je bila jedva punoletna kad je završila s maminim mužem: Sve me stiglo, gorko sam zažalila
Ispovest devojke koja je preotela muža majci, a danas se gorko kaje...
Autor:
Nakon gubitka voljene osobe, nema mnogo iskustava koja su bolnija od razvoda. Osim samih supružnika, patnja se prenosi i na decu, roditelje, rodbinu i prijatelje. Način na koji deca doživljavaju razvod roditelja zavisi najviše od njihovog uzrasta i emocionalne zrelosti. Mlađa deca se često prilagode novoj situaciji, prihvatajući razdvojene domove i različite životne aranžmane sa manje otpora, dok se tinejdžeri suočavaju sa daleko većim izazovima. U periodu kada su posebno osetljivi, suočavanje s raspadom porodice postaje im teško razumljivo i bolno.
Statistika pokazuje da devojčice teže prihvataju razvod roditelja i češće zahtevaju razgovor i vreme kako bi uspele da se pomire sa novim okolnostima. U njima se često javlja osećaj tuge, anksioznosti i bespomoćnosti, dok dečaci obično reagiraju agresivnijim ponašanjem i neposlušnošću. Osim toga, istraživanja sugerišu da se dečaci lakše prilagođavaju novim partnerima svojih majki, dok je devojčicama prihvatanje novih figura u životu mnogo teže. Jedna priča iz Banjaluke, koju je podelila devojka Jasmina, potvrđuje koliko razvod može oblikovati živote mladih i ostaviti dugotrajan trag.
Jasmina, sada 27-godišnja žena, podelila je svoje iskustvo na jednom internet forumu, otkrivajući kako je, sa samo 19 godina, donela odluku koja je zauvek promenila život njene majke i ostavila dubok osećaj kajanja.
"Moji su se razveli kad mi je bilo 16 godina, i danas mogu reći da je to bila ispravna odluka. Venčali su se vrlo mladi, mama me rodila kada je imala svega 17 godina i nikada nije imala priliku da istinski odraste pre nego što se suočila sa majčinstvom. Njihov brak bio je buran, često obeležen svađama – bilo da je reč o neslaganju sa porodicom mog oca ili o finansijskim problemima. Tata je radio kao majstor, a mama kao kuvarica u restoranu mog ujaka. Živeli smo skromno, jedva pokrivajući osnovne potrebe, a kako smo brat i ja rasli, nesuglasice su postajale sve izraženije," priseća se Jasmina.
Nedugo posle razvoda, njen otac je započeo vezu sa ženom iz komšiluka i ubrzo se uselio kod nje, dok su Jasmina, njen brat i majka ostali u porodičnom stanu koji je otac dobio od firme.
"Iako je situacija u našem domu postala mirnija, očevo prisustvo mi je nedostajalo. Krivila sam majku, verovala sam da je mogla da bude strpljivija i sačuva porodicu, kao što je moja baka stalno naglašavala: 'Da je tvoja majka znala da ćuti, sve bi bilo drugačije.' Te reči nosim sa sobom i danas," priznaje Jasmina.
Tokom naredne godine, živela je sa uverenjem da će se roditelji možda ipak pomiriti kada se sve smiri, ne obraćajući mnogo pažnje na to što otac živi sa drugom ženom. Smatrala je da će se vratiti svojoj „pravoj“ porodici. Sve se promenilo kada je, dve godine nakon razvoda, primetila da i njena majka započinje novi odnos.
"Mama je počela da se druži sa kolegom iz restorana. Bio je nov u poslu, dosta mlađi od nje, ali iskusna kuvarica kao ona posvetila mu je pažnju i pružala podršku. Prvo sam primetila da sve duže ostaje na poslu, a zatim i da počinje da vodi više računa o izgledu – počela je ujutru da stavlja karmin i navija kosu u viklere, što ranije nikada nije radila. Sve sam to posmatrala sa strane, svesna šta se događa," priznaje Jasmina.
Njena priča pruža dubok uvid u to koliko su razvod i kasniji događaji uticali na njen pogled na porodicu i odnose, i koliko su te rane odluke oblikovale njenu percepciju života i odnosa u kasnijem periodu.
Sprečila sam majku da pronađe sreću
Kada je majka počela da pokazuje interesovanje za novog muškarca, osetila sam se ugroženo i učinila sve da to zaustavim. Umesto da po završetku škole odlazim kući, svakodnevno sam svraćala u restoran gde je radila. Provodila sam sate tamo, svesna da će, dok sam prisutna, njihova interakcija ostati na distanci.
Ujak, vlasnik restorana, bio je gostoljubiv prema meni. Pripremao bi mi ukusne obroke i servirao ih sa pažnjom, kao da sam posebna gošća. U tim trenucima osetila sam kao da ima skrivenih simpatija prema meni, verujući da možda pokušava da me osvoji. Nisam pomislila da mu je jedina želja bila da ga prihvatim kao majčinog partnera.
Verujući da mi se udvara, odlučila sam da ga navedem na nešto više. Preuzela sam kontrolu nad situacijom, ponašala se zavodljivo i postigla svoj cilj. Počeo je da pokazuje interesovanje prema meni, a majci sam, kroz sitne naznake, stavljala do znanja da smo započeli vezu. Na taj način, bila sam sigurna da ću joj izbrisati misli o njemu i udaljiti je od svakog pokušaja ponovnog zbližavanja.
Reakcija majke bila je tiha, bez osuda. Jednom mi je samo rekla da brinem o sebi. Ni traga besu, ni jednoj reči zabrane. Ipak, u sebi sam verovala da sam izvojevala pobedu i vratila ravnotežu u našu porodicu.
Veza sa njim trajala je kratko, jer između nas nije postojalo ništa stvarno – tek prolazna mladalačka igra i pobeda sujete. On je, povređen i osramoćen, napustio restoran i grad, a život je nastavio dalje. Ja sam ubrzo napustila roditeljski dom, završila fakultet, započela svoju priču i zaljubila se. Nikada nismo pričale o tom događaju, sve do noći uoči mog venčanja.
Dok smo pregledale stare porodične fotografije, naišle smo na snimak iz ujkovog restorana. Među zaposlenima, u pozadini, stajao je on. Majka je tada, prvi put, izgovorila rečenicu koja mi je slomila srce:
"Znaš li da me je bio zaprosio? Spremali smo se za venčanje."
U tom trenutku, sve je palo u vodu. Shvatila sam posledice svojih postupaka i pokajanje je izbijalo iz mene. Suze su navrle dok sam je molila da mi oprosti, a ona me je nežno zagrlila, rekavši da je sve davno oprostila. Ipak, ja sebi nisam mogla da oprostim. Zbog mladalačke nesigurnosti, ljubomore i straha, uskratila sam joj priliku za novu ljubav.
Njena priča ubrzo se proširila među korisnicima foruma na kojem je objavljena. Neki su je razumeli i saosećali, ali su je mnogi osudili zbog nemilosrdnog plana koji je svojoj majci oduzeo šansu za sreću.
Šta vi mislite – da li je njen postupak neoprostiv ili tek ljudska slabost?