Radicu i njene 2 sestre prati jezivo prokletstvo: Obolele od iste bolesti, a onda im sudbina svakoj oduzela po dete

Ovo je priča o sestrama, koje su sve doživele tragičnu sudbinu, kao da ih neko prokletstvo prati. Priču započinje jedna sestra i majka.

Ta majka se zove Radica Jovanović, koja priča o svojoj teškoj sudbini i sudbini kojaje zadesila njene sestre. Nažalost, Radica je izgubila jednu sestru, tako da su ostale samo njih dve, koje kao da dele isto prokletstvo. Sve tri boluju od iste bolesti, koju generacijama nasleđuje samo ženska strana.

“Mi smo bile tri sestre, sada više nismo, sad smo samo dve. Moja starija sestraje preminula od kancera. Mi smo bile tri devojčice, živele smo na selu i nismo ništa drugo imale sem ljubavi, koju nam je pružala mama. To je bila strahovita povezanost”, rekla je Radica.

Radica je kazala kako su živele u “nemaštini”, ali su bile “jako upućene jedna na drugu”, a ljubav ih je držala zajedno, zbog čega su bile uvek srećne.

No, dogodila se jedna velika nesreća, koja ih je nažalost, pored ljubavi, povezuje.

“Sve smo imale tu nesreću, da izgubimo po jedno dete. Moja starija sestra je izgubila devojčicu sa sedam, ja sam moju Milicu izgubila kada je imala 24, moja najmlađa sestra je izgubila bebu devojčicu, tako da ne znam zašto je to tako, a to pitanje mi stalno lebdi- zašto, jer moramo da sve tri patimo isto”, istakla je Radica.

Radica sagledava stvari kao neku sudbinu, kao splet okolnosti, ističući kako se njena Milica “našla na pogrešno mesto, u pogrešno vreme”.

Tvrde kako su vodile dobar i pošten život i kako su odrastale tako da nikome ne naude, već da pomognu drugima i izvedu ih na pravi put.

Pored teške sudbine koja ih prati sa decom, to nije jedina najgora stvar. Sve tri sestre boluju od iste bolest, koja se nasleđuje sa ženske strane generacijama.

“To je retka bolest, spada u grupu mišićnih atrofija, slabost donjih esktremiteta i podlaktica”, kazala je Radica pokazujući na svoje noge i podlaktice, a onda je rekla “sve tri imamo to stanje, to je nama prenela mama i mi smo nastavile da prenosimo našoj deci... a tek smo kasnije, nakon što smo rodile, saznale da imamo nasledne bolesti.”

Sve tri sestre dakle, imale su i decu sa tom bolešću koja je nasledna. Zbog toga je Radica često bila zlostavljana od strane dečaka u školi, koji su joj govorili da ima “tanke noge” i na osnovu toga, zbijali šale na njen račun. Zbog toga je kako kaže, imala traume.

“Najveći problem je što deca ni tada, ni sada, ne prihvataju razlike i što porodica mora da nauči decu da nismo svi isti”, rekla je Radica koja je navela kako su hodale, ali zbog tankih nogu bile zadirkivane.

Sve tri su naučile da žive sa time, i kada su odrasle, to ih više nije doticalo.

“Najvažnije nije kakve imam noge, nego kakav sam ja čovek, šta ja mogu da uradim za druge ljude, a to kakve su mi noge, to je potpuno nebitna stvar”, rekla je Radica koja je istakla i suštinu života, da budemo ljudi i da cenimo jedni druge, jer svi vodimo isti život.

Takvu nesreću je imala nažalost njena ćerka, koja isto bila zadirkivana zbog toga što, kako Radica kaže:”Ne može da istrči neku turu kao druga deca”.

Pošto su živeli u patrijarhalnoj porodici, nisu smele da se suprotstave mišljenju starijih, tako da ih niko nije pitao ni da li će se udati. Njih su udali, bez pitanja.

“Roditelji su nam se razveli, a mi smo ostali da živimo kod majke. Majka nam je bila seljačkog kova”, rekla je Radica, ističući da je tada vladalo patrijarhalno mišljenje i da mnoge stvari, poput rođenja deteta van braka, nije bilo prihvatano.

Tako joj se dogodio i brak. “Ugurala je majka”, kako tvrdi, dok je bila prva godina srednje škole. Nije više mogla da trpi torturu njenog tadašnjeg muža koji ju je krvavu ostavljao i zlostavljao po celu noć. Radica ga je napustila, a kasnije se udala za sadašnjeg supruga.

Radica je imala dve ćerke, Milicu i Jelenu, ali je sudbina učinila da ostane samo sa Jelenom.

Prvi put Radica je uspela da spasi Milicu sudbine, ali je drugi put, sudbina odnela pobedu.

“Moja Milica je imala tu nesreću da kada je bila peti razred, imala saobraćajnu nesreću... toliko jaku da je 17 dana bila u komi”, rekla je Radica dok je pričala o tome kako je uspela da spase ćerku sudbine prvi put.

Preživljave su zajedno agoniju tih 17 dana, a onda se probudila i posle nekoliko meseci vratila se bez ikakvih posledica. Milica je završila školu, zaposlila se i sve je delovalo savršeno. Do trenutka dok sudbina nije zakucala ponovo na njihova vrata.

“Tog dana je otišla odavde, tako što je samo izletela iz kuće. Ručala i pobegla mi, a da se nismo ni poljubile”, rekla je Radica, ističući da bi se pre nego da ode, svaki put poljubile, kao deo njihovog predivnog malog rituala.

“Čule smo se mi tog dana i našla sam joj posle u telefonu slike”, rekla je Radica, a onda dodala “To veče je pustila poruku da kreće sa posla i ja sam čekajući tako uzela telefon i razmišljala da li da joj napišem poruku... ali sam odustala”.

Odlučila je da je ne pozove, jer je smatrala da možda dosađuje deci previše. Posle deset minuta, dobila je poziv na kome se čuo muški glas iz policije. Tada joj se srušio svet.

“Pitala sam je li živa, muški glas mi je odgovorio”bila je živa dok smo bili na uviđaju”, od tada, kreće prava agonija”.

“Odatle kreće sunovrat, mene kao majke, kao čoveka, kao osobe i tu se, tog dana, kada se desila ta nesreća, završio i moj život", rekla je Radica.

Tako je Radica izgubila ćerku Milicu, takođe u saobraćajnoj nesreći, nakon deset dana agonije i molitve da Milica preživi.

Radica je potom osnovala grupu na Fejsbuku Tugujući roditelji, u kojoj je želela da se poveže sa drugima koji dele istu muku.

“Svaki put kada bi neko poslao zahtev da uđe, ja bih se stresirala jer znam da joj jednog deteta više nema. Ja ne smem ni da kažem koliko ta grupa ima članova”, istakla je Radica.

“Ja svaki svoj dan preživljavam, tako što se setim šta je moja Milica meni govorila- “samo ti to možeš”, rekla je Radica.

Sve tri sestre doživele su tešku sudbinu. Njihova priča, ispunjena tragedijama i iskušenjima, pokazuje snagu ljudskog duha u suočavanju s najtežim životnim okolnostima. Dok gledamo njihovu borbu i iskušenja, postavlja se pitanje: da li je sve ovo samo splet tragičnih okolnosti, ili u priči ovih žena ima nešto više?

Bonus video: