Obama gajio ćerke pod staklenim zvonom po strogim pravilima: Ona se odrekla očevog prezimena zbog ovog i svi joj se dive
Barak Obama je političar koji je promenio istoriju Amerike, ali njegove ćerke ne prestaju da iznenađuju postupcima...
Izvor: Ivana Bogićević
Za većinu sveta, Mišel i Barak Obama su bivši predsednik i prva dama SAD-a, ali za ćerke Maliju i Sašu Obamu, oni su samo mama i tata. Kao deca poznatih roditelja bili su pod lupom javnosti od malih nogi i, čini se, nisu imali pravo na grešku. Najveći deo tinejdžerskog perioda provele su u Beloj kući, poštujući stroga pravila.
Porodica Obama živela je u Čikagu, gde je Barak služio kao državni senator nakon što se venčao sa Mišel 3. oktobra 1992. Šest godina kasnije, par je dočekao svoje prvo dete, ćerku Maliju, 4. jula, 1998. A potom je na svet došla i Saša 2001. godine.
Preselili su se u Vašington u januaru 2009, nakon što je Barak, koji je tada predstavljao Ilinois u Senatu Sjedinjenih Država, izabran za predsednika. U to vreme, selidba je najteže pala ćerkama nekadašnjeg američkog predsednika.
- Marija i Saša se uopšte nisu radovale selidbi. Bilo su mnogo tužne, jer se razdvajaju od svojih prijatelja. Menjamo im se život iz korena, plašile su se da se neće dobro snaći u novoj sredini - rekao je tada Obama.
Ćerke Baraka i Mišel Obame, Malija i Saša, odrasle su u Beloj kući od 2009. do 2017. Obe su pohađale privatne škole i to pod pratnjom tajne službe, jer su Mišel i Barak želeli da zaštite svoje naslednice od svih neprijatnih situacija.
- Šta, zaboga, ja radim ovim bebama - stalno se preispitivala Mišel.
Obame su se godinama trudile da svoje ćerke drže podalje od reflektora, nudeći samo povremene uvide u lični život devojčica. Od njihovih hobija iz detinjstva i načina na koji su podnosile očevo predsedništvo do njihovog aktivizma i agenata Tajne službe - vrlo malo detalja je isplivalo na površinu, te su umnogome uspeli da sačuvaju privantost, što im je bio prioritet.
Prva dama tada se obavezala da će raditi ne više od tri dana svake nedelje, nazivajući sebe „glavnom mamom“ i dala je do znanja svom osoblju da bi Malijini i Sašini školski događaji trebalo da budu prve stavke koje se dodaju u njen kalendar. A potom je ohrabrima i supruga da bude više uključen u živote svojih ćerki.
Trudio se da pronađe vremena da zajedno igraju košarku, kao i da okupljeni za stolom večeraju u prepričavaju događaje koji su im se dešavali tokom dana. Takođe, pomoćnici Obamini u to vreme su istakli da je puno pažnje posvećeno odgajanju devojčica, te je Barak odbijao angažmane koji nisu bili od značaja, da bi provodio više vremena sa decom.
„Malija i Saša su bile male kada smo došli na funkciju. Mislim, i dalje me dirne do suza kada razmišljam o prvom danu kada sam ih stavila u auto sa agentima Tajne službe da idu u školu. Stalno sam razmišljala šta ja to radim svojoj deci. Tako da sam odmah tada znala da je moj prvi posao bio da se pobrinem da oni budu zdravi i normalni i zbrinuti usred ludila - rekla je svojevremno Mišel.
Nisu dozvolili da im ćerke budu razmažene, isiču da su se znale jasne granice šta im je dozvolje, a šta nije. Obrazovanje je bilo na prvom mesti, ali isto tako ih nisu štedeli ni od kućnih poslova.
Ćerka promenila prezime
Malia Obama, 25-ogodišnja naslednica bivšeg pretsednika Amerike, odbacila je porodično prezime nakon što je započela svoju filmsku karijeru. Naime, nedavno je predstavila svoj rediteljski debi, „Srce“, na filmskom festivalu u Sandensu, koji je potpisala imenom Malia En.
Malia En Obama je rođena 4. jula 1998. godine, sa svojim srednjim imenom u čast Barakove majke, koja je preminula 1995. od raka jajnika u 52. godini. Nakon što je odrasla kao predsednikova ćerka i diplomirala na Harvardu, Malija je odlučila da se nastavi karijeru scenariste.
Malijino putovanje u filmsku industriju počelo je njenom ulogom u timu scenarista za seriju "Svarm", koja je premijerno prikazana na Amazon Prime 2021. Sa Bili Ajliš i Rori Kalkinom među glumcima, "Svarm" je pokazao da je pred njom blistava budućnost.
„Ona je neverovatna spisateljica“, rekla je koautorka Dženin Nejbers o Maliji. "Donela je mnogo toga... Ona je zaista, zaista posvećena svom zanatu."
Uprkos njenoj slavnoj porodici, jedan od izvršnih producenata "Roja", Stiven Glover, insistirao je da se prema Maliji ponašaju kao prema svakom drugom članu kreativnog tima. „Ne možemo joj gledati kroz prste samo zato što je ćerka bivšeg predsednika“, rekao je on. "Ne, ona je veoma prizemna i kul. Dakle, to uopšte nije problem."
Slavni roditelji ne mogu da sakriju koliko su ponosni na Maliju.
Kako je Barak Obama promenio tok istorije?
Barak Husein Obama II rođen je 4. avgusta 1961. godine u Honoluluu, na Havajima. Njegov otac Barak Obama stariji bio je iz Kenije, dok je njegova majka En Danham bila iz Kanzasa.
Kada je imao dve godine, njegovi roditelji su se razveli, a Barak je većinu detinjstva proveo sa majkom i očuhom u Indoneziji, pre nego što se vratio na Havaje da živi sa svojim bakama i dekama.
Obama je pohađao prestižnu školu Punahou u Honoluluu, gde je bio odličan učenik i sportista. Nakon srednje škole, upisao je Occidental College u Los Anđelesu, a potom se prebacio na Univerzitet Kolumbija u Njujorku, gde je diplomirao političke nauke sa specijalizacijom iz međunarodnih odnosa 1983. godine. Kasnije je studirao pravo na Pravnom fakultetu Harvard, gde je postao prvi crni predsednik Harvard Law Review.
Nakon diplomiranja na Harvardu, Obama se preselio u Čikago, gde je radio kao advokat za građanska prava i predavao ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Čikagu.
Ulazak u političke vode
Obamin stil liderstva, njegova retorika i politika obeležili su novu eru u američkoj politici, naglašavajući inkluzivnost, empatiju i globalnu saradnju. Neosporna je činjenoca da je ostavio dubok trag u istoriji Sjedinjenih Američkih Država i sveta.
Njegova politička karijera započela je 1996. godine, kada je izabran u Senat države Ilinois. Tokom svog mandata, fokusirao se na pitanja zdravstva, etičkih reformi i socijalne pravde.
Obama je 2004. godine izabran u Senat Sjedinjenih Američkih Država, gde je brzo stekao nacionalnu prepoznatljivost zahvaljujući svojoj retoričkoj veštini i harizmatičnom prisustvu. Njegov govor na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji 2004. godine, gde je pozvao na jedinstvo i nadu, privukao je pažnju širom zemlje.
U februaru 2007. godine, Obama je najavio svoju kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Sa porukom "Nada" i "Promena", uspeo je da postane prvi Afroamerikanac izabran za predsednika Sjedinjenih Država.
Tokom svog mandata, Obama je uveo brojne reforme. Jedan od njegovih najvećih dostignuća bio je Zakon o zaštiti pacijenata i pristupačnoj nezi (poznat kao "Obamacare"), koji je proširio zdravstvenu zaštitu na milione neosiguranih Amerikanaca. Takođe, potpisao je zakon o reformi Volstrita i zaštiti potrošača, kao i u oblasti obrazovanja i energetike.
Obama je 2012. godine ponovo izabran za predsednika, pobedivši republikanskog kandidata Mita Romnija. Tokom svog drugog mandata, nastavio je da radi na pitanjima kao što su klimatske promene, prava LGBT zajednice (uključujući podršku za istopolne brakove) i kontrola naoružanja.
Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine, delom zbog svojih napora da unapredi međunarodne odnose i multilateralnu diplomatiju.
Život nakon silaska sa "trona"
Barak Obama je napustio Belu kuću u januaru 2017. godine, ali je nastavio da bude aktivan u javnom životu. Sa suprugom Mišel Obama osnovao je Fondaciju "Obama", koja se fokusira na liderstvo, angažovanje mladih i građansku participaciju. Njegovi memoari, "A Promised Land" ("Obećana zemlja"), objavljene 2020. godine, postali su bestseler.