NAČIN NA KOJI OVI LJUDI PRAVE KUĆE JE FASCINANTAN I ČINI IH PAMETNIJIM NEGO ŠTO IZGLEDAJU: A žive samo 30 godina

Izolovana plemena oduvek su izazivala pažnju i interesovanje javnosti, kako zbog svojih bizarnih pravila tako i zbog načina života koji je samo njima shvatljiv i uobičajen.

Radoznalost je skupo koštala i sina jednog od najbogatijih Amerikanaca, kojeg su pojeli kanibali. Koliko izolovana plemena mogu biti opasna, svedoče i Sentinelci, koji važe za najopasnije pleme na svetu. Pored njih, opasnim se smatra i pleme Korovai, iz Papue Nove Gvineje - koje je otkriveno pre manje od pola veka.

Korovai su malo pleme iz Papue Nove Gvineje koje se godinama skriva od čovečanstva u divljim i opasnim šumama. Ukoliko je verovati antropolozima koji su pokušavali da ih prouče i da im se približe, čini se da u ovom trenutku njihov broj iznosi negde između jedne do tri hiljade duša.

Oni su lovci, sakupljači, koji žive u malom drutvu tradicionalnih rodbinskih veza koji dele sve što imaju, jer to je jedini način da opstanu. Ovo pleme nije imalo nikakav kontakt sa vanjskim svetom sve do 1974. godine, kada su ih otkrili holandski misionari.

Pametniji nego što izgledaju

Čini se da su članovi Korovai plemena pametniji nego što bi se reklo. Naime, njihova primarna rezidencija nalazi se visoko na drveću, u krošnjama. Njihove kuće uglavnom se nalaze na visinama od 6 do 12 metara, a dosta njih je napravljeno na visini od preko 35 metara. Razlog za to što su svoje domove podigli visoko jesu poplave i razni insekti. Naime, smatra se da je ovo područje izuzetno nebezbedno za život na tlu.

Zanimljivo je da nemaju nikakva pomoćna sredstva pri pravljenu svojih domova, kao što su dizalice. Dakle, sve se pravi ručno, improvizovanim alatima kao iz kamenog doba.

Kao glavni materijal koriste palmino lišće, dok stepenice prave od vinove loze. Muškarci plemena prenose veštine izgradnje ovakvih skloništa s generacije na generaciju. Što se tiče hrane, kod Korovai naroda stvari su vrlo jednostavne, hranu skupljaju ili je love. Međutim, osnova njihove ishrane je drvo sago.

Naučnici su izračunali da u proseku žive oko 30 godina, jedni to povezuju sa nedostatkom lekova, a drugi sa pušenjem duvana. Ipak, istina je da u plemenu Korovai ima puno starih ljudi, a da najveći problem predstavlja visoka smrtnost novorođenčadi.

Običaji i rituali

Što se tiče strukture društva, pleme je podeljeno na nekoliko zajednica, koje održavaju kontakte. Mušrakarc važi za glavu porodice, a ukoliko muškarac može da prehrani još jednu ženu, dobiće je.

Zanimljivi su i bračni "rituali". Žena, uprkos patrijarhatu, može odbiti udvaranje bilo kog muškarca. Ipak, zabeleženi su i brojni slučajevi kada je dolazilo do osvete, pa su uvrđeni muškarci palili kuće takvim devojkama. Ovo je na kraju uglavnom rezultiralo sklapanjem braka među njima, kako bi se sprečile dalje osvete.

Najintrigantnija činjenica vezana za ovo pleme i nešto o čemu se dosta polemiše jeste da li su Korovai kanibali? Iako o takvoj praksi ne postoje konkretni dokazi, neki istraživači su potpuno sigurni da oni ne prezaju od konzumacije ljudskog mesa. Sve što postoji su priče putnika koji su lako mogli - pogrešno da interpretiraju priče o kanibalizmu, na osnovu lobanja koje Korovai čuvaju u svojim kućama. Pretpostavlja se da ih drže kao trofeje.