OVE NAMIRNICE TREBA DA IZBEGAVAMO KAKO STARIMO: Apsorpcijom ometaju ravnotežu i funkcionisanje organizma

Hranu predstavljaju sve materije koje apsorpcijom u ljudskom organizmu doprinose očuvanju njegove homeostaze, odnosno, ravnoteže i povratka organizma u stanje pre nego što je došlo do nekih promena u njegovom sastavu ili funkcionisanju.

Zbog ovoga naučnici ističu da je veoma važno šta u kom periodu života jedemo. Svaki period života zahteva određeni izbor namirnica koje su u tom trenutku najadekvatnije shodno našim potrebama. Različitu hranu potrebujemo u tridesetim, pa u četrdesetim i kasnije u šezdesetim.

Evo nekih predloga koji su preporučeni za izbegavanje:

• Sok od grejpfruta

Hrana može da ima uticaj na delovanje lekova. Na primer, ukoliko pojemo lekove za nesanicu, anksioznost ili visok pritisak ovaj sok može da ima interakciju sa pomenutim lekovima. Zbog toga se najbolje posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Svakako kalijum i vitamin c koje grejprut sadrži možemo pronaći i u drugim citrusima poput pomorandže ili limete.

• Sirovo povrće

Izbegavanje sirovog povrća savetuje se iz praktičnog razloga a to je nedostatak zuba ili njiova preosetljivost. Naravno da ne treba potpuno izbaciti povrće iz upotrebe već ga samo treba prokuvati dok ne omekša. Kao alternativa može se koristiti i konzervirano ili pasirano ali bez dodate soli. Veoma su bitni vitamini i vlakna koje sadrži.

• Oprezno sa alkoholom

Alkohol remeti san i može podići krvni pritisak a kako starimo počinje drugačije da utiče na naš organizam. Zbog toga treba biti oprezan i sa umerenim konzumiranjem i ako se smatra da umerena doza smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Svakako se najbolje posavetovati sa lekarom o upotrebi alkohola.

• Mlečni proizvodi

Sa godinama opada i tolerancija na varenje mleka i mlečnih proizvoda. To ne znači da ćemo morati da se odreknemo svih mlečnih proizvoda, neki se bolje podnose od drugih. Mnogi ljudi nemaju tegobe jer umereno konzumiraju manje količine a postoje i proizvodi bez laktoze. Dobar izbor mogu biti nemasni sirevi i jogurt.

• Kofein

Kod nekih osoba vremenom može izazvati preosetljivost koja može da se ispolji kroz anksioznost, nervozu, povećan broj otkucaja srca ili probleme sa spavanjem. Ukoliko nameravamo da smanjimo njegov unos to treba uraditi postepeno kako ne bi bilo propraćeno uz mučnine i glavobolje. Alternativa može biti i kafa bez kofeina ili biljni čajevi.

• Meso i riba

I neki najzdraviji komadi mesa mogu praviti probleme prilikom žvakanja. Hamburgeri i prerađevine od mesa jesu manje zahtevnija opcija što se toga tiče ali su često i manje hranljiv izbor, pritom mogu da sadrže i znatno više masti. Najbolje bi bilo da se opredelimo za govedinu, piletinu ili neku vrstu ribe, koje su i mnogo jednostavnije za žvakanje a i sadrže dosta proteina.

• Hrana sa visokim sadržajem soli

Previše soli može da podigne krvni pritisak i tako poveća šanse od srčanog i moždanog udara. Prema preporukama, svi oni sa 50 i više godina spadaju u ovu rizičnu grupu. Najviše soli sadrži prerađena i smrznuta hrana, zatim različite grickalice i dodaci jelima. Pažljivo čitajte etikete i ukoliko ste u mogućnosti tražite alternative za ovakvu hranu.

• Povrće iz roda krstašica

Ovo povrće u koje spada: brokoli, kupus, karfiol i kelj ima mnogo vitamina C, beta-karotena, vlakana, kalcijuma, gvožđa i folata. Mnogi su takođe bogati vitaminom A i vitaminom K i imaju malo kalorija. Ovo povrće svakao ne treba izbegavati. Savet je da ga u obroke treba dodavati postepeno, u manjim porcijama. Treba unositi i mnogo tečnosti, jer to takođe može da pomogne zbog problema sa gasovima i nadutošću.

• Voće

Sveže voće sadrži obilje vitamina, vlakana i drugih važnih hranljivih materija. Međutim možda će nam biti teško da pojedemo onu čuvenu jednu jabuku dnevno ako imamo problema sa žvakanjem. Kao alternativa tvrđem voću moglo bi da bude voće iz konzerve bez dodatog šećera ili sirupa ili da jednostavno jedemo mekše voće: bobičasto voće, banane i dinje. Smuti od omiljenog voća takođe može biti dobra opcija.

• Sirove klice

Sirove klice predstavljaju pretnju po zdravlje starijih osoba ali i svih ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Pošto se uzgajaju u toplim, vlažnim uslovima, postoji veća verovatnoća da klice, za razliku od drugih svežih proizvoda, sadrže bakterije. Bogate su vitaminima B i različitim hranljivim materijama pa ih ne treba potpuno isključiti iz ishrane već dobro skuvati pre jela kako bismo bezbedno uživali u njima.