ŠTA JE INTERMITTENT FASTING DIJETA? Kilogrami se brzo gube, a pored toga se regeneriše i kompletan organizam
U nastavku teksta saznajte sve detalje vezano za popularnu intermittent fasting dijetu.
Autor:
Autofagija, povremeni post ili "fasting" predstavlja režim ishrane u kojem se izbegava konzumiranje bilo kakve hrane u peirodu od 10 ili 12 sati. Ova "dijeta" postaje sve popularnija, ali stručnjaci savetuju da sa njom ipak morate biti oprezni.
Japanski naučnik Jošinori Ošumi dobio je Nobelovu nagradu 2016. godine za otkriće mehanizma autofagije, piše stetoskop.info. Ovaj japanski ćelijski biolog je obrazložio autofagiju kao proces koje ćelije koriste da bi razgradile i reciklirale ćelijske komponente. Ćelije će "reciklirati" svoje delove samo u određenim vremenskim intervalima i to kada im mi to omogućimo, kada je telo u tzv. stanju periodičnog gladovanja.
Intermittent fasting se prevodi na naš jezik kao periodično gladovanje
Ova dijeta je i dalje kontroverzna, zbog reči ˝gladovanje˝, ali je važno da razlikujemo periodično od pravog gladovanja. Hrana je u današnje vreme dostupna skoro svima, ali je izbor samo Vaš. Intermittent fasting je režim ishrane koji će dozvoliti Vašem telu da sagori višak masnih naslaga. Treba imati u vidu da je ta pojava normalna i da neće prouzrokovati posledice. U periodima kada ne budete jeli, Vaš organizam će prosto pojesti sopstvenu mast zarad dobijanja energije.
Prednosti periodičnog gladovanja:
- gubitak kilograma
- detoksikacija organizma
- nivo insulina se snižava, kao i nivo šećera u krvi
- doprinosi koncentraciji i boljem razmišljanju
- jača se imuni sistem
- pomaže pri lečenju Dijabetesa(tip 2) i Insulinske rezistencije
- ćelije mogu da upešno obave postupak ˝čišćenja˝
- fizička aktivnost je poželjna tokom dijete
- ne dolazi do gubitka mišićne mase
Ovaj režim ishrane se ne savetuje:
- trudnicama i dojiljama
- osobama koje imaju bulimiju, anoreksiju i dr. poremećaje u ishrani
- osobama čiji je BMI<18
Vaš organizam će prosto pojesti sopstvenu mast zarad dobijanja energije foto: Shutterstock Kako funkcioniše Intermittent fasting dijeta?
Kada jedemo, često se dešava da unesemo više energije nego što nam je potrebno. Deo energije će se skladištiti kako bi se potrošila za sledeću upotrebu. Insulin je ključni hormon koji učestvuje u procesu skladištenja energije. Ovaj hormon se povećava prilikom jela, a višak energije se raspoređuje delom u jetri, a drugim delom formira višak masti u mišićima. Kada je nivo insulina visok, šećeri iz krvi se pretvaraju u masti, pa potom gomilaju u salo. Ukoliko nivo insulina opadne (u periodima uzdržavanja od unošenja hrane), telu se šalje signal da počne sa sagorevanjem rezervi masti zarad dobijanja energije. Tada počinje proces mršavljenja! Telo može biti u 2 stanja, u nahranjenom (insulin high) i ˝fasted˝ stanju (insulin low), kada su ova dva stanja u balansu, sigurno je da do viška kilograma neće doći, kao ni do Steatoze.
Modeli periodičnog gladovanja
Postoji više modela Fastinga, a najpopularniji je ˝Leangain model˝ (16:8), koji podrazumeva period od 16 sati gladovanja i 8 sati tokom kojih je dozvoljeno unositi hranu. Osmislio ga je Martin Berkan, a kako savetuju stručnjaci, ovo je najjednostavniji način da se sa Intermittent fasting dijetom počne. Pored tog modela, poznati su i režim 15:9, 14:10, a 12:12 je model koji pomaže pri održavanju efekata. Postoje još ekstremniji modeli Fastinga, a ukoliko se odlučite za takav poduhvat, najbolje bi bilo da se pre toga posavetujete sa svojim lekarom.
Kako se izboriti sa osećajem gladi?
Osećaj gladi prolazi poput talasa. Stručnjaci savetuju da se voda unosi u što većim količinama (minimum 2l dnevno). Dajte sebi bar mesec dana vremena za postizanje rezultata, budite dosledni i uspeh neće izostati. Ukoliko želite da smršate, doručak nije najvažniji obrok tokom dana za Vas. Glad je ujutru najmanja, a preskakanjem jutarnjeg obroka Vašem telu dajete više vremena da sagori masti zarad energije. Uspećete da kontrolišete svoj apetit i da ne preterujete u hrani i piću. Raspored kada ćete jesti, a kada odmarati od hrane je stvar Vašeg izbora.
Saveti za izbor namirnica:
- Poželjno je unositi ˝cele˝ namirnice, a ne obrađene (akcenat je na voću i povrću).
- Raznovrsna ishrana koja prati sezonski izbor namirnica.
- Unos prirodnih sokova, što više vode i čajeva.
- Izbegavati hleb, slatkiše, grickalice, gazirane sokove, alkohol...
- Ograničiti unos kofeina, jer aktivira hormon stresa- kortizol.
- Ovaj sistem je jednostavan za primenu, a vremenom će postati deo Vaše zdrave navike. Prednosti koje donosi ova dijeta su brojne, a kvalitet Vašeg života će sigurno biti poboljšan. Višak kilograma će postati prošlost.