BOLEST OD KOJE PATI ČETVRTINA SRPSKOG STANOVNIŠTVA JE TIHI UBICA:Dr Stojanov objašnjava kako je izbeći jer nema simptome

Kradiovaskularne bolesti nalaze se na vrhu spiska glavnih uzročnika smrti u svetu. Zapanjujuć je podatak da sve više odraslog stanovništva u Srbiji pati od nekog kardiovaskularnog problema. Zanimljivo je da hipertenzija nema nikakve simptome.

Arterijska hipertenzija često nema nikakve tegobe. Dok se kod pacijenata sa povišenim krvnim ne javljaju skoro nikakve tegobe, te da se ponekad može javiti glavobolja, koju ne uzroku je samo povišen pritisak, već to mogu biti i neki drugi faktori. Onda se dešava da pacijent uzima analgetike za ublažavanje bola, ne mereći vrednost krvnog pritiska i to je jedan od razloga zašto hipertenzija dugo ostaje neotkrivena. - Objasnila je prof. dr Vesna Stojanov u emisiji "Uranak" na K1.

Ona je objasnila i da ima dosta pacijenata koji ne žele da uzimaju lekove, uprkos uspostavljenoj dijagnozi, jer ne osećaju nikakve tegobe.

Zimi najčešće jedemo težu, masniju i kaloričniju hranu, a manje se krećemo, te je doktorka upozorila da je zimski period najkritičniji.

"Naš način života, pogotovo u zimskom periodu, kada krene sva ova nezdrava hrana puna soli, zimnica, suvo meso, razne grickalice koje dok sedimo i gledamo TV, one su pune soli, taj povećan unos soli je jedan od razloga za povišen krvni pritisak "- upozorila je ona.

"Nekretanje. Juče smo dobili podatak na Simpozijumu da 20-30 odsto ljudi ne hoda ni 30 minuta dnevno, to je poražavajuće. Deca nam non-stop sede, i deca i mi smo sve gojazniji, sve je veći broj pušača, veća je količina upotrebe energetskih pića, sve su to razlozi zbog čega imamo ovaj problem. Zato svaki sedmi stanovnik ove zemlje koji boluje od povišenog krvnog pritiska ima adekvatno kontrolisan krvni pritisak. A ako je dobro kontrolisan, onda nećemo imati ni moždani udar, ni infarkt srca, to će sve biti u mnogo manjem procentu nego ako imamo nagle skokove i padove pritiska i uopšte povišen krvni pritisak.", rekla je doktorka.

Doktorka je dala i par saveta koji će pomoći u smanjivanju rizika od dobijanja ove bolesti, te istakla da je ishrana ključna.

"Zdrav život, bar jednom dnevno šetnja od 45 do 60 minuta, umeren unos soli, do pet grama soli dnevno ukupno, umeren unos alkohola, jedno do dva žestoka pića, zavisno da li je muškarac ili žena, 150-350ml piva ili jedna do dve čaše vina. To su mere koje moramo da sprovedemo. Regulacija telesne težine, manje unošenje masne hrane, slatkiši, beli šećer, to stvara veliki problem sa gojaznošću i dovodi do povećanja holesterola i triglicerida. To su sve riziko faktori i pušenje, naravno, koje je jako važno" - zaključila je.