DANIELA BORAČEVA (52): Imam ćerku od 32 godine, koja kaže da se umori samo prateći na Instagramu gde se ja nalazim!

Kada je neko lep spolja i iznutra, vreme mu ne može ništa. U 52. godini Daniela Boračeva, voditeljka emisije "Desetka" na Kurir televiziji, izgleda više od deceniju mlađe. Iz nje izbijaju toplina i iskrenost, a pošto je rođena Bugarka koja 17 godina živi u Srbiji, njen profesionalni uspeh ravan je zanimljivosti njene biografije.

*Došli ste u Beograd iz ljubavi. Kakve ljubavi?

"Svi misle da sam Bugarka koja se zaljubila u Srbina i zbog toga došla u ovaj grad. Ne, i moj suprug Petar je Bugarin koji je dobio poziv da radi ovde za jednu stranu firmu. Bili smo u vezi, došla je 2004, a ja sam imala sjajan posao u velikoj modnoj kući koja je uvozila brendove visoke mode. Tada sam već imala 20 godina karijere kao model. Volela sam taj posao, a onda mi je Petar rekao: "Idemo!" Nijednog trenutka me nije pitao za mišljenje, što mi se dopalo. Bio je muškarac koji zna šta želi. Dala sam otkaz u firmi. Bio je to hrabar potez. Ali videla sam njegov žar u očima, jer on je već nekada radio u Beogradu. Pristala sam. Došli smo na godinu dana i ostali do danas. I nikada neću zaboraviti taj oktobar i veče kada smo stigli."

*Kako je izgledao prvi susret sa gradom?

"Spavala sam u kolima. Bilo je 10 uveče. Probudio me je i rekao: "Ljubavi, ovo je Beograd." I sada mogu da se rasplačem kada se toga setim. Videla sam samo neka svetla ispred sebe. U tom trenutku sam zavolela ovaj grad. Ne mogu to ni danas sebi da objasnim."

*Da li vam je bilo teško na početku?

"Bio je to stresan period za mene jer sam od nekoga ko je imao položaj u društvu ovde počela od nule. Nikoga nisam znala, nisam govorila jezik. Živeli smo u prelepom stanu na Novom Beogradu, ali to nije bila moja kuća. Izašla sam da prošetam i odmah me je oduševila toplina ljudi. Na ulazu sam čula: "Komšinice, dobar dan, kako ste?" Znala sam samo da kažem: "Dobro, dobro." U Bugarskoj nije tako. Što sam više upoznavala grad i ljude, shvatila sam da je to moje mesto za život. Nikad se nisam osetila kao stranac."

*U Beogradu ste osnovali i porodicu.

"Petar me je u Beogradu zaprosio i venčali smo se. Uskoro se rodila naša ćerka Nikol, koja je Beograđanka i sebe tako deklariše. Ima 16 godina, pohađala je državnu školu. Kad je bila u prvom razredu, učili su šta je zavičaj i ona je rekla da je njen zavičaj Beograd. Vaspitavam je liberalno, mnogo dopuštam, ali mnogo i očekujem. Kada je trebalo da napiše temu da li ima strogu majku, rekla mi je: "Ti nisi stroga. Ti si Hitler!" (smeh)"

*Izgleda da ste sudbinski vezani za televiziju?

"U Beogradu se 2006. otvorila Foks televizija, na kojoj sam uradila tri emisije za bugarski ogranak i otvorila svoju producentsku kuću. Bila sam iza kamera jer sam smatrala da ne govorim dovoljno dobro srpski jezik kako bih se pojavila kao voditelj. Emisija "U ringu", koju sam uređivala, privukla je Sašu Popovića i otišla sam u Grand TV sa autorskim projektom "Desetka", dinamičnom emisijom sa gostima, kratkim prilozima, ono što i privatno volim da gledam. I dalje sam bila iza kamera dok me direktor Goran Šljivić nije ubedio da budem voditelj. "Kad možeš da gostuješ svuda, možeš i da vodiš svoju emisiju", rekao mi je. Posle dve sezone malo sam se umorila, zasitila, mislila i da odustanem, a onda je stigao poziv iz Kurir televizije."

*Poziv koji se ne odbija?

"Bio je to bukvalno poziv koji se ne odbija. Shvatila sam da sam ipak napravila brend od "Desetke". Na Kurir televiziji su me dočekali kao da sam Opra. Bila sam presrećna. To je tako profesionalan tim ljudi! Kada sam došla da snimim promo materijal, oko mene je bilo njih 20, svako sa svojim zadatkom. "Desetka" je bila gledana i na Grandu, ali Kurirova publika je malo urbanija. Radim sa ogromnim zadovoljstvom i zamolim gledaoce da mi oproste ako govorim sa akcentom. Mada, izgleda da im se dopada!"

*Malčice vučete na jug Srbije. Svaka čast na znanju srpskog jezika.

"Hvala, mnogo mi znači. U Bugarskoj nemamo padeže, tako da nije lako. Srpski sam naučila samo na osnovu sluha, slušajući ljude i gledajući TV. Čak mi kažu da u mom govoru čuju beogradski asfalt i kuma me zove "dorćolska Bugarka". Imam taj beogradski šmek."

*Kako izgleda život na relaciji Srbija-Bugarska?

"Ja sam iz Pernika, grada nadomak Sofije, slično Pančevu i Beogradu. U Bugarsku odlazimo najmanje dva puta godišnje, to je samo tri sata novim auto-putem. Tamo imam roditelje, sestru, moju stariju ćerku Miroslavu iz prvog braka koja ima 32 godine, jer su meni 52, kumove, prijatelje... U Bugarskoj su i roditelji mog supruga, brat i ćerka iz prvog braka Rozi. Odemo na nekoliko dana i odmah želimo nazad, kući u Beograd! Sestra mi je to zamerila i rekla: "Tebi je kuća ovde!" Ne, kuća mi je u Beogradu. Sve mi je ovde čarobno."

*Da li starija i mlađa ćerka komuniciraju?

"Obožavaju se! Miroslava jako voli mog sadašnjeg supruga, čak mu poverava stvari koje ni meni ne kaže. I njegova ćerka iz prvog braka ima isti takav odnos prema nama. Sve tri se obožavaju, a ništa im nismo nametali. Naši prvi brakovi raspali su se spontano, niko od nas nije bio kriv za razvod onog drugog. Presrećna sam zbog toga. Uvek govorimo da imamo tri ćerke, iako nam je jedna zajednička. Prave su sestre. A kada sam Rozi, Petrovu ćerku iz prvog braka, povela u teretanu, moj trener nije znao celu priču i rekao mi je za Petrovo dete: "E, ona je ista ti!" I rekla sam mu: "Jeste!" (smeh)."

*Imate lepe godine. Kako prolaze, da li smo sve luđe što smo starije?

"Nisam svesna godina, živim kao da mi je 25. Starija ćerka mi kaže: "Mama, da ti ugrade GPS, ti bi ga sludela, ne bi uspeo da te locira! Kad čitam šta radiš na društvenim mrežama, umorim se." Imam veliku energiju i ona je ključ mog izgleda. Ne krijem godine, nema razloga. Što bi rekla Šeron Stoun devojci koja joj je kazala da izgleda sjajno za svoje godine: "Devojčice, ja izgledam sjajno i za tvoje godine." Nisam se ovako dobro osećala tokom celog života. Kao mlada, težila sam savršenstvu - te nos mi je ovakav, te mogla bih da imam manji struk. Sada prihvatam sebe takvu kakva jesam i kada mi kažu da sam savršena, samo se nasmejem. Zapravo sam najbolja verzija sebe."

*Šta poručujete knjigom o zdravoj hrani "Moj manekenski kuvar"?

"Bila sam mrljavo dete i dovodila majku do ludila. Hrana mi je bila nužno zlo, čak i kad sam ja bila mlada mama. Počela sam da uživam u njoj baš u Beogradu, ovde sam projela! Ovaj grad me naučio hedonizmu! Kada sam prešla četrdesetu, primetila sam da mi se oko struka pojavljuje mali višak. Nisam želela dijete koje su mi nudile hranu koju ne volim i sama sam počela da istražujem kako da jedem ono što mi se dopada, a da se ne ugojim. Tako sam napravila prvi recept za gibanicu koja je odmah postala "bum" na internetu, a u pitanju su ovsene pahuljice, jogurt, jaja i sir. Preukusno! S vremenom sam smišljala sve više recepata zdrave hrane i delila ih. Tako je nastala i ova knjiga. Želim da razbijem predrasude kako su manekenke "vešalice" koje ništa ne jedu. Mi i jedemo i kuvamo! Drugo, zdrava hrana nije skuplja od "obične". Treba nam samo trunka mašte i kreativnosti da jedemo i zdravo i ukusno. Ne volim kada žene kažu kako radije biraju da mirišu na "dior" nego na pržena jaja. Nisi kompletna žena ako ne kuvaš."