KAD JE BOG ODLUČIO DA UZME DŽEJSMA GANDOLFINIJA, OVAKO JE TO IZGLEDALO: Zanimljivosti iz života Tonija Soprana!

Svojom najimpresivnijom glumačkom kreacijom, antijunakom Tonijem Sopranom, Džejms Gandolfini (1961. – 2013.) zauvek je izmenio istoriju pop kulture. Otkako je neurotični mafijaški capo prvi put seo na psihijatrijski kauč 1999. godine, televizija je preko noći postala najvitalniji kreativni medij.

Zahvaljujući njemu, junaci s malih ekrana više nisu morali biti nabildovani lepotani: sa stotinu i dvadeset kilograma žive vage, glumac je postao neočekivana zvezda… I neočekivani seks simbol. Premda je tokom karijere portretirao pretežno grubijane i pripadnike kriminalnog miljea, uvek je uspevao uneti u njih dašak šarma, ranjivosti, ukratko ljudskosti. Njegovim preranim odlaskom, Holivud je izgubio ne samo velikog glumca nego i velikog čoveka, nežnog giganta koji je s lakoćom osvajao srca kolega i saradnika.

Donosimo vam zanimljivosti iz života Džejmsa Gandolfinija:

1. Odrastao je u Vestvudu u Nju Džerziju, kao najmlađe dete u porodici italijanskih imigranata. Majka Santa radila je kao upraviteljka kantine u katoličkoj srednjoj školi, dok se otac Džejms Džozef bavio zidarskim poslovima, da bi kasnije pronašao stalno zaposlenje kao domar. Kao dečak, Džejms se ni po čemu nije previše isticao, osim po teleson snazi. Prijatelj iz detinjstva Steven priseća se da je u komšiluku važio kao najjači i najveći: "Uvek je bio miran i povučen, ali smo ga se iz nekog razloga plašili. Delovao je kao da će svaki trenutak "poludeti", a niste znali kada će se to dogoditi!".

2. Nakon mature, upisuje fakultet komunikologije. "Učinio sam to na majčin nagovor, iako nisam baš frcao akademskim entuzijazmom", priznao je jednom prilikom. Kako bi se prehranio, zaposlio se u pubu koji se nalazio unutar studentskog kampa. Radio je, pogađate, kao izbacivač. Kako bi što lakše svladavao ćudljive goste, počeo je trenirati borilačku veštinu krav maga, koju koristi izraelska vojska!

3. Kada se domogao diplome, pojma nije imao što želi da radi u životu. Bio je siguran tek u jedno – da želi živeti u Njujorku. Po preseljenju u Veliku Jabuku, obavljao je raznorazne poslove: bio je vozač kamiona, barmen, a potom voditelj noćnog kluba “Private Eyes”. Na kraju je upoznao različite profile ljudi, od homoseksualaca preko umetnika do kriminalaca, a ovi su mu, ispričao je, kasnije poslužili kao modeli za glumačke kreacije.

4. Onim u čemu će briljirati počeo se baviti slučajno: prijatelj ga je nagovorio da se zajedno upišu na glumačku radionicu. Zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti improvizacije, postao je miljenik nastavnika. Profesionalnim vodama zaplivao je kao tridesetogodišnjak, ulogom u brodvejskom hitu "Tramvaj zvani želja". Na “daskama koje život znače” debitovao je s legendama zanata Alekom Boldvinom i Džesikom Lang. Nakon niza nezapaženih filmskih uloga, hvalospeve kritičara mu donosi ona filozofiranju sklonog mafijaškog ubice u “Pravoj romansi”. Gangstera, i to ruskog, glumio je i u akcionoj drami "Konačno ubrzanje", a zakon je nastavio kršiti u drami "Porotnik" , komediji “Uhvatite maloga” te drami “Tako je slatka”.

5. Premda je solidno živeo od filmova, nikako nije uspevao da dobije glavnu ulogu. Prekretnicu i katapult prema slavi označio je nastup u “Porodici Soprano”, jednom od najuspešnijih serijala u istoriji kablovske televizije. Nakon audicije, bio je uveren da nema nikakve šanse.

"Scenario me oduševio, ali sam bio spreman da se kladim kako će glavna uloga da pripadne nekakvom je*enom lepotanu koji više sliči na Irca nego na Italijana. Bio sam zaista iznenađen kad su me pitali mogu li se naći s producentom i rediteljem Dejvidom Čejsom sledeće jutro u devet sati. Čak sam se malo i snuždio jer sam, kao noćna ptica sklona alkoholom natopljenim izlascima, u to vreme obično spavao", ispričao je glumac.

Susret je, uprkos nasrtljivim zrakama jutarnjeg sunca, prošao iznad svih očekivanja. Čejs i Gandolfini postali su saradnici i bliski prijatelji: od 1999. do 2007. godine, snimili su osamdeset šest nastavaka serijala koji je nedugo nakon prikazivanja stekao kultni status. Za ulogu Tonija Soprana, mafijaškog capa koji pokušava balansirati između kriminalnih obaveza i zahteva razmažene porodice, pazeći pritom na visoki holesterol i otvarajući dušu na psihijatrijskom kauču, zasluženo je dobio tri “Emmyja”, “Zlatni globus” te nagrade Američkoga filmskog instituta i Udruženja filmskih glumaca.

6. Gandolfini je često isticao da između njega i Tonija Soprana nema previše sličnosti: “Ljudi me doživljavaju kao opakog tipa, ali je to, verujte mi, daleko od istine. U stvarnosti sam simpatičan neurotik, nešto poput Vudija Alana od 120 kilograma!”. Do koje su ga mere poistovećivali s njegovim najpoznatijim likom, svedoči anegdota s njujorških ulica. Vraćajući se iz kafića, glumac je nabasao na prizor kao iz svojih filmova: dva mlada razbojnika pokušavala su istrgnuti torbicu iz ruku nemoćne starice. Nakon što su spazili Gandolfinija, smesta su prekinuli kriminalnu aktivnost. “Ide Toni Soprano! Bežimo!”, viknuo je krupniji mladić kolegi, a potom su obojica nestala u vidu lastinog repa. Glumac je žrtvi pomogao da ustane a, da stvar bude apsurdnija, očevici događaja pohvalili su “Soprana” zato što je “ipak stao na stranu pravde”.

7. Zapažene uloge ostvario i u filmovima “Meksikanac”, "Čovek kojeg nije bilo”, “Ljubav i cigarete” , “Osamljena srca” , “Ubij ih nežno” i “Zero Dark Thirty” , a okušao se i kao producent filmova “Alive Day Memories” i “Wartorn”, dokumentaraca o psihološkim traumama američkih vojnika.

8. Nedugo nakon početka emitovanja “Porodice Soprano”, uplovio je u bračnu luku s dugogodišnjom devojkom i ličnom sekretaricom Mersi Vudarski. Gandolfinijeva iznenadna slava promenila je ranije skladan odnos. Korpulentni muškarac preko noći se našao okružen zanosnim devojkama, mahom glumicama u potrazi za uspehom. Umesto da brine o tek rođenom sinu Majklu, odao se noćnom životu i tulumarenju. Mersi, koja je u početku pronalazila opravdanja za suprugove nestašluke, pomahnitala je kad joj je ovaj uručio papire za razvod. Krenula je u ogorčenu medijsku kampanju protiv bivšega dragog, nabrajajući starlete s kojima ju je varao, seksualne devijacije u kojima je uživao, pa i njegovu navodnu sklonost opijatima… Sit javnog pranja prljavog porodičnog veša, Gandolfini je samo kratko komentarisao da u njenim navodima nema istine, te da su braku presudili psihički problemi s kojima je odbila da se suoči.

9. Ljubavnu sreću je pronašao u zagrljaju bivše manekenke Debore Lin. Venčali su se u leto 2008. u njenom rodnom Honoluluu, a kum im je bio glumčev sin. Nakon što su postali ponosni roditelji devojčice Lilijane Rut, činilo se kako su se Gandolfiniju sve kockice posložile. Sudbina je, međutim, za njega imala drugačiji plan.

10. Kad je otputovao u domovinu svojih predaka, zbog filmskog festivala u sicilijanskoj Taormini, niko nije mogao ni slutiti da će se kući vratiti u mrtvačkom sanduku. Dana 19. juna 2013. godine, Veliki Redatelj odlučio je da je došlo vreme za poslednji rez. Nakon obilne večere u društvu 13-godišnjeg sina Majkla, glumcu je pozlilo. Oko 22 sata, sin ga je pronašao na podu kupatila hotela “Boscolo Exedra Roma”. Hitna pomoć stigla je za tren oka, ali Gandolfiniju više nije bilo spasa. Umro je od srčanog udara, u 52. godini života.