ROMKINJE IZ SRBIJE SNIMILE POTRESNU PESMU PROTIV DEČJIH BRAKOVA: To nije romski običaj, to je surovo nasilje! (VIDEO)

Ženski bend Pretty Loud, prvi romski ženski bend koji čini 12 Romkinja, šest iz Beograda i šest iz Niša, objavio je pesmu "Mashup", kojom poziva na sprečavanje dečjih brakova i ukazuje na probleme s kojima se nosi romska zajednica.

Glavna junakinja pesme je devojčica Samanta, koja se udala protiv svoje volje jer je njena porodica tako odlučila, da je morala da trpi nasilje i pristane na život koji nije želela jer je niko ni za šta nije ni pitao.

Stihovi na romskom jeziku govore i o drugim problemima s kojima se članovi romske zajednice nose, kao što je diskriminacija zbog boje kože.

"Želimo da pokažemo da žena može da bude hrabra, jaka, samostalna i da može sama da donosi odluke", rekla je 19-godišnja Živka Ferhatović, Romkinja iz Beograda i jedna od članica benda Pretty Loud, koji postoji od 2014. godine.

"Svaka devojka koja želi da se bori za ženska prava i koja ima želju da kroz muziku bude podrška ženama, može biti deo naše grupe", rekla je Živka za DW.

Pretty Loud je, kažu članice benda, nastao s ciljem da mladim Romkinjama omogući jednakost prava i slobodu.

"Žene u romskoj tradiciji nemaju pravo glasa i primorane su da rade stvari protiv svoje volje", kaže 27-godišnja Zlata Ristić. Ali članice benda rade ono što one žele: pevaju, plešu i putuju.

"Pretty Loud se bori za sve žene ovog sveta, ne samo za Romkinje. Borimo se za to da žene imaju više samopouzdanja. Želimo da veruju u sebe i da ne sumnjaju da to što rade nije dobro i da se neće isplatiti", kaže članica benda Silvija Sinani za DW.

Podsetimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku oko 2.000 maloletnika svake godine zasnuje bračnu ili vanbračnu zajednicu u Srbiji (jedan supružnik maloletan ili su oba supružnika maloletna). Od tog broja je, kako je navelo Ministarstvo za Radio Slobodna Evropa, 1.215 devojčica i 204 dečaka (podatak iz 2019. godine).

Pozivajući se na istraživanja UNICEF-a, Ministarstvo je navelo i da je ova praksa najzastupljenija među romskom populacijom, kao i u ruralnim područijima istočne i jugoistočne Srbije.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pokrenula je u novembru 2020. godine kampanju „Dečiji brak nije romska tradicija“. Kampanja je usmerena na podizanje svesti javnosti o ovom problemu u čijem je korenu prvenstveno ekstremno siromaštvo, a ne tradicija, niti običaji, kako se neretko navodi u javnosti.

"U pitanju je pre svega siromaštvo". Tako prak­su kojom dete stu­pa u vanbrač­nu zajed­ni­cu sa odra­slom oso­bom objašnjava Slavica Vasić iz romskog ženskog centra "Bibija", koja na prevenciji i suzbijanju ovog problema radi sa decom, njihovim roditeljima i lokalnim zajednicama u Srbiji.

"Na terenu smo imali devojčicu od 11 godina čiji roditelji imaju 15-oro dece. Devojčica se udala u naselju Šuma na Čukaričkoj padini (Beograd). Kada smo je pitali: Zašto si se udala sa 11 godina?, odgovorila je: Pa tu sam imala ćebe da se pokrijem", otkrila je Vasić za Radio Slobodna Evropa.

"Problem je što sistem ne reaguje u startu. Ukoliko bi, kada vidi da neke devojčice od 13, 14 godina nema, škola reagovala, prijavila centru (za socijalni rad), a centar prijavio policiji, to bi bio neki način da se to spreči. A ne da pričamo da je to romska tradicija. Uopšte nije u pitanju romska tradicija, taman posla. Na televiziji je nedavno bio prilog koji su dva, tri puta ponavljali, gde baka kaže - ja sam moje ćerke prodala za toliko i toliko para. To je čist trafiking. Niko se nije setio da treba da dođe da je uhapsi. Dok svi budu zatvarali oči, to neće baš tako lako da se smanji", navodi Slavica Vasić.

I Udruženje Roma Novi Bečej javno se suprotstavlja ovoj ukorenjenoj praksi, nazivajući je ulaznicom za seksualno nasilje za romske devojčice.

"Rani, ugovoreni, prislini i dečji brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta. Oni ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlaže ih riziku od seksualnog nasilja, nasilja u porodici, trgovini ljudima. Ova praksa uvek dovodi do ranog napuštanja školovanja, a kasnije kao žene one su izložene siromaštvu i ekonomskoj zavisnosti čime ostaju u začaranom krugu siromaštva i nasilja", navodi se na zvaničnoj stranici tog Udruženja.

(Stil.kurir.rs)