Zablude koje mogu da vas KOŠTAJU ŽIVOTA: Ovo je jedina ISTINA O POREMEĆAJIMA ISHRANE!

U pitanju su anoreksija i bulimija. Većina ljudi o ovim pojmovima ima površno znanje pa čak i ne znaju razliku između njih.

U pitanju su poremećaji u ishrani i o njima treba razgovarati otvoreno i odgovorno kako bi se podigla svest, a ljudi edukovali u cilju prevencije i lečenja.

Šta je anoreksija?

Anoreksija (lat. Anorexia nervosa) je poremećaj u ishrani kod kojeg je karakteristična niska telesna težina, opsesivan strah od gojenja i potpuno poremećena percepcija i ideja o savršenom telu.

Osobe koje imaju ovaj poremećaj koriste razne načine kako bi postigle željenu težinu i nerealnu (njima željenu) sliku tela. Često to postižu gladovanjem, povraćanjem nakon jela, fanatičnim vežbanjem, dijetama, korišćenjem tableta za mršavljenje ili zloupotrebom diuretika (sredstava za izbacivanje tečnosti iz organizma).

Ovaj poremećaj u ishrani uključuje psihološke, neurobiološke i sociološke komponente i zbog toga se smatra kompleksnim poremećajem.

Šta je bulimija?

Bulimija (lat. bulimia nervosa) je poremećaj u ishrani kod kog je specifična patološka potreba za hranom koja se smenjuje epizodama opsesivnog pražnjenja.

Osobe koje pate od bulimije imaju osećaj nekontrolisane proždrljivosti, nezasite gladi, ali i osećaj krivice nakon prejedanja. Osećaj krivice je praćen veštački izazvanim pražnjenjem; samoizazvanim povraćanjem, tabletama za mršavljenje i diureticima.

U većini slučajeva oni koji pate od bulimije imaju normalnu telesnu težinu ili su gojazne i zbog toga je nekada vrlo teško uočiti ovaj poremećaj.

Smatra se da je ovaj poremećaj u ishrani kompleksan, jer čak 95% osoba koje pate od bulimije takođe pate i od anksioznosti, depresije i drugih poremećaja.

Kako se manifestuju ovi poremećaji ishrane?

Anoreksija

Najčešće se javljaju dva oblika anoreksije:

Restriktivni tip – Pojedinac je na restriktivnoj dijeti ili se izgladnjuje, a često se bavi i preteranom fizičkom aktivnošću.

Purgativni tip – Pored izgladnjivanja osobe sa ovim tipom anoreksije često sprovode čišćenje ono malo hrane koju su pojele i to povraćanjem i upotrebom laksativa i diuretika.

Anoreksične osobe se boje gojenja, imaju strah od hrane, a proces gladovanja im daje osećaj kontrole i moći. Opterećene su svojim fizičkim izgledom, opsesivno razmišljaju o mršavljenju, a hranu ne gledaju kao nešto prijatno, već kao nužno zlo.

U početku se kod osoba kod kojih se razvija ova bolest i ne može jasno primetiti prisustvo ovog poremećaja, jer većina osoba se trudi da sakrije svoje namere, da sakrije izgladnjivanje, a preteranu fizičku aktivnost predstavi kao nešto normalno i zdravo.

Ono što možete primetiti kod ovih osoba je to da vode računa o kalorijama u hrani, broje kalorije koje su pojeli, računaju koliko fizičke aktivnosti je potrebno da bi se te iste kalorije sagorele i slično.

Obično se ovaj poremećaj primeti kod osobe kada već uzme maha i kada osoba izgubi previše kilograma i doživi transformaciju fizičkog izgleda.

Manifestacija bulimije

Kao i kod anoreksije, osobe koje pate od bulimije su opterećene svojim fizičkim izgledom i telesnom težinom. Razlika između ova dva poremećaja je to što bulimične osobe imaju potrebu za prekomernim unosom hrane, za prejedanjem, nakon čega dolazi do potrebe za pročišćavanjem od hrane.

Čitav život bulimične osobe se vrti oko hrane, oko količine hrane koju će uneti, kada će je uneti i na koji način će očistiti organizam, odnosno izbaciti hranu nakon konzumacije.

Iako je ceo život bulimične osobe podređen hrani i ona nema vremena, niti volje da se bavi drugim stvarima, osoba ima osećaj kontrole nad svojim životom jer veruje da može da jede koliko god želi, a da se ne ugoji.

Nekada je jako teško primetiti da osoba ima ovaj poremećaj jer se obično ne javljaju nikakvi fizički pokazatelji, niti se telo bulimične osobe znatno menja.

Ono što je tipično za osobe koje pate od bulimije su šabloni ponašanja. Često je izbegavanje jela van kuće ili u društvu, a dešava se da bulimične osobe izbegavaju uopšte socijalne interakcije sa drugim osobama. Ukoliko dođe do jela u društvu ili negde van kuće, ove osobe odmah nakon obroka žure u toalet. Česta i duga zadržavanja u toaletu nakon obroka mogu ukazati na prisustvo bulimije.

Učestalost ova dva poremećaja

Anoreksija je poremećaj koji je tipičan za period puberteta ili kod mlađih adolescenata od 14 do 18 godina. Ipak u nekim slučajevima anoreksija se može javljati i u kasnijem uzrastu u periodu adolescencije, kako kod devojaka tako i kod muškaraca.

Bulimija nije poremećaj koji je tipičan samo za tinejdžere i mlade adolescente, ona se može javiti i kod odraslih osoba. Često se ovaj poremećaj javlja kod osoba oba pola u tridesetim godinama.

I anoreksija i bulimija se u većini slučajeva javljaju usled pogrešne lične predstave o idealnom izgledu tela, idealnim proporcijama i idealnoj lepote. Sve ove „idealne“ predstave se plasiraju kroz medije u poslednjih 50 godina i na društvenim mrežama u poslednjih desetak godina – čineći da se oba spomenuta poremećaja javljaju u velikom broju – sada već kod oba pola.

Anoreksija i bulimija: simptomi i posledice

Oba poremećaja imaju specifične simptome ali i posledice, za koje se može reći i da su vrlo slični.

Kod anoreksije postoji više simptoma i posledica koji se javljaju, a neki od njih su:

• Strah od debljine
• Potreba za održavanjem nerealno niske telesne težine
• Poremećen doživljaj fizičkog izgleda i toga kako telo treba da izgleda
• Opsesivno interesovanje za hranu
• Izrazit gubitak telesne težine
• Atrofija mišića
• Oticanje mišića
• Izostanak menstruacije kod devojaka i žena

Anoreksične osobe nemaju realnu predstavu o sebi i svom fizičkom izgledu i koliko god da smršaju one svoje telo ne doživljavaju dovoljno mršavim.

Osobe koje pate od bulimije se suočavaju sa sledećim simptomima (i posledicama istih):

• Strah od gojenja
• Ekstremna potreba za hranom i preokupacija istom
• Ekstremni pokušaji sprečavanja gojenja
• Aritmija
• Erozija zuba
• Čir na želucu
• Konstipacija
• Srčani zastoj
• Zapaljenje pankreasa
• Upala jednjaka
• Mišićna slabost
• Poremećaji raspoloženja
• Depresija
• Anksioznost

Bulimične osobe često imaju ozbiljnih fizičkih problema koji se javljaju kao posledica različitih načina pražnjenja, a najčešće kao posledica samoizazvanog povraćanja.

Lečenje

Možda vam se čini da se ova dva poremećaja u ishrani mogu lako sanirati i izlečiti, ali u praksi nije baš jednostavno.

Za lečenje anoreksije i bulimije je potrebno primeniti multidisciplinarni pristup i uključiti više stručnih osoba u lečenje. U lečenju je potrebno da učestvuju endokrinolog, psihijatar, kao i nutricionista.

Lečenje ova dva poremećaja je dug proces, jer obolele osobe moraju da rade na stvaranju nove, zdravije slike o sebi, ali i o drugima. Potrebno je da promene i zaborave na nerealne i previsoke kriterijume u vezi sa fizičkim izgledom. A prva i najbitnija stvar koja je potrebna da se desi je da osobe obolele od ova dva poremećaja priznaju sebi da imaju problem i da se suoče sa svojom bolešću.

Lečenje anoreksije u relativno lakšim slučajevima se sprovodi u kućnim uslovima uz konstantan nadzor stručnih lica. U težim slučajevima, kod izuzetno velikog gubitka telesne težine ili ako postoji rizik od samopovređivanja, obavezno je bolničko lečenje.

Bitno je postaviti ciljeve

Na samom početku lečenja potrebno je postaviti cilj, određenu telesnu težinu i pratiti napredak iz nedelje u nedelju. U bolnici lekari vode računa o ishrani obolele osobe, a u kućnim uslovima članovi porodice ili prijatelji.

Prognoza izlečenja zavisi od toga kada je otkriven poremećaj, da li i kada se osobi popravila slika o sebi i da li postoji dodatni prateći poremećaj ličnosti.

Oko 50% obolelih od bulimije se potpuno oporavi, 30% ima delimičan oporavak, a 20% obolelih ima hroničan tok.

Dok se kod obolelih od anoreksije svega 20% ljudi potpuno oporavi posle lečenja, a 20% i dalje ostaje u izrazito teškom psihičkom stanju, čak i po povratku na normalnu težinu. Kod ostalih 60% obolelih ne dolazi do izlečenja, a simptomi se nekad ublažavaju, a nekada ostaju teški.

Takođe se dešava da osobe koje su imale anoreksiju i povratile normalnu kilažu, u roku od 5 godina obole od bulimije.

Zaključak

Važno je zapamtiti da ni anoreksija, a ni bulimija nisu poremećaji koje treba ignorisati i zapostaviti, niti su to poremećaji koji će sami od sebe nestati i izlečiti se. Oba poremećaja su vrlo kompleksna i opasna po zdravlje, kako psihičko, tako i fizičko i oba poremećaja zahtevaju stručnu pomoć.

Ukoliko u svom okruženju, među članovima porodice ili među vašim prijateljima primetite simptome nekog od ova dva poremećaja vrlo je bitno da razgovarate sa tim osobama i posavetujete ih da potraže stručnu pomoć.

Pošto su oba poremećaja često praćena drugim psihičkim poremećajima ili poremećajima ličnosti, znajte da je osobama koje pate od anoreksije ili bulimije od vas najpotrebnija podrška, ljubav i potvrda da u svemu tome nisu same.

(Stil.kurir.rs/Krugzdravlja.rs)