Hrabra i jaka, nastavlja da se bori
Pre tačno dve godine, DEA ĐURĐEVIĆ je doživela STRAŠNU NESREĆU: Samo prave kraljice pretvore bol u moć!
Srećna sam, živa sam, rekla je Dea
Autor:
Voditeljka i novinarka, Dea Đurđević već dve godine oduševljava svojom hrabrošću i željom da se bori i uspe u svojoj životnoj borbi.
Tog 7. februara 2019. godine kada se probudila nije ni slutila da će baš taj datum narednih godina slaviti kao drugi rođendan. Sve nas je tog jutra sačekala strašna vest da je lepu voditeljku jutarnjeg programa udario autobus i da je hitno prebačena na Vojno medicinsku akademiju. Njen oporavak i dalje traje, a ona nas budi svakog jutra svojim širokim osmehom i svima daje lekciju o životu i načinu kroz koji treba da koračamo kroz isti.
Dea se na jučerašnji dan, na drugu godišnjicu od stravične nesreće prisetila svih teških trenutaka i poslala snažnu poruku svima.
,, Još uvek se borim. Još uvek sa osmehom na licu. I tako će biti zauvek.
Tog dana se sve promenilo. Osećala sam bol i u najsitnijim kočicama u telu, a nisam mogla se da pomerim ni milimetar. Samo da trepnem i da se nasmejem. Smejala sam se smrti u lice jer sam znala da ću pobediti. I jesam pobedila.Sada se trudim da pobedim sebe i da svaki dan napredujem, da naučim nešto novo i da svoje fizičko i psihičko zdravlje vratim u normalu.
Srećna sam. Živa sam. Jer, SAMO PRAVE KRALJICE PRETOČE BOL U MOĆ.” – napisala je ona ispod fotografije iz bolnice.
Da bi pomogla sebi, ali i drugima, osnovala je udruženje “Budimo bezbedni”. Na tribinama koje organizuje govori o svemu što se dogodilo tog kobnog 7. februara, kako je proticalo lečenje, i kako trenutno živi. Ne libi se da pokaže fotografije kako je izgledala na aparatima. Cilj joj je da ljudi shvate da saobraćaj nije igra i da je autobus koji ju je zakucao za zud, udario i sve njene najdraže, jer su zajedno prolazili kroz bol i neizvesnost.
U jednom intervjuu je istakla da je sve vreme verovala da mora da preživi, da je to zaslužila. Zato se stalno osmehivala i ohrabrivala najbliže, iako bi trebalo da bude obrnuto.
Nakon dve godine, 700 dana bolova, terapija, teških trenutaka, Dea, uvek nasmejana i razdragana kaže:
,,Uspela sam da pomerim prste, da prenesem nešto, da dodam, terapije mi jako pomažu da se dobro služim rukom, da se negde vraćam starom životu. I opet ti bude psihički lakše.”
Ona je neko ko treba da bude inspiracija svima, ništa nije važno i ništa nije veliko kao što je život, a samo pozitivne misli i želja dovode do uspeha!