5 loših navika koje uništavaju mozak: Otarasite ih se dok nije kasno!

Mozak je veoma složen organ, a izbor načina života koji vodimo ima veliki uticaj na njegovo zdravlje.

Mozak zahteva hranljive materije i praktikovanje zdravih navika, a ukoliko mu to ne pružate, u ozbiljnom je problemu, te može da dovede do propadanja moždanih ćelija.

Nedovoljno sna

Dobar san je presudan za zdravlje, a naročito za mozak. Dok spavamo, mozak se 'popravlja', a nedostatak kvalitetnog sna inhibira taj proces i čini da je mozak osetljiviji na oštećenja.

Prema anketi koju je proveo CDC, više od trećine ljudi spava manje od sedam sati, mada većini za optimalno zdravlje treba između 7 i 8,5 sati sna dnevno.

Nedavna istraživanja pokazuju da manjak sna uzrokuje i degeneraciju odnosno propadanje mozga i moždanih ćelija.

San povećava produktivnost pa bi njegov nedostatak mogao da smanji vreme potrebno za dovršavanje nekih zadataka.

Čuvaju mozak i snižavaju pritisak: Ove namirnice sprečavaju moždani udar!

Nedostatak socijalne interakcije

Razgovor je neverovatno koristan za mozak. Proces u kojem treba izraziti misli i osećanja, a da rečeno ima smisla onima s kojima razgovaramo izvrstan je trening za mozak.

Studija Univerziteta u Mičigenu utvrdila je tako da svega 10 minuta razgovora s drugom osobom dnevno poboljšava pamćenje i druge kognitivne funkcije.

Takođe, utvrđeno je da viši nivo socijalne interakcije rezultira s višim kognitivnim funkcionisanjem.

Živimo u vremenu kad interakciju licem u lice sve više zamenjuju digitalni tekstovi ili surfovanje internetom. Ali manjak prave osobne interakcije ne samo da ograničava mogućnosti mozga da 'vežba', već dovodi i do jake usamljenosti i depresije, mentalnih stanja koja značajno narušavaju zdravlje mozga.

Pušenje

U delu kore velikog mozga nastaju važni misaoni procesi poput pamćenja, jezika ili percepcije. Nikotin iz cigarete ubrzava stanjivanje moždane kore i može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti.

Prestanak pušenja dovodi do oporavka korteksa, ali ono je sporo i često nepotpuno pa je naravno najbolje da nikad ni ne pušite. Ako je za to kasno, prestajanje se ipak isplati jer je svaka moždana ćelija bitna.

Doktor Nestorović: Antibiotici utiču na dečiji mozak, izazivaju depresiju i promene ponašanja!

Prejedanje i loša hrana

Prehrambene navike koje se smatraju dobrima za telo dobre su i za mozak, a previše soli, šećera, alkohola ili hrane znatno ugrožava zdravlje mozga.

Studije iz 2012. godine pokazale su da kod ljudi s prekomernom težinom smanjuju i kognitivne funkcije, i to za 22 odsto u poređenju s vitkijim ljudima istog uzrasta tokom perioda od deset godina.

• So -Velika količina soli utiče na rast krvnog pritiska, a visoki pritisak povećava rizik od moždanog udara i uzrokuje stalne traume u mozgu, što rezultira manjim kognitivnim deficitom.

• Šećer -Studija iz 2011. pokazala je snažnu vezu između konzumiranja šećera i smanjene kognitivne funkcije. Istraživanja su dokazala da šećer negativno utiče na strukturu i funkciju mozga, a ugrožava i formiranje dugoročne memorije i učenja.

• Alkohol- Studije su utvrdile i da ljudi koji konzumiraju i umerene količine alkohola (15-20 pića nedeljno) imaju tri puta veću verovatnoću da će imati oštećenje u području mozga odgovornom za pamćenje i prostornu navigaciju. Dobra vest je da će, za razliku od nikotina, onima koji prestanu da piju mozak će se vratiti u normalu.

Povremeno konzumiranje nabrojenog neće napraviti trajnu štetu, ali životni stil temeljen na lošim navikama ugrožava sve aspekte zdravlja.

Prema neurologu Gadu Maršalu, povećani unos kalorija i loš izbor hrane direktno su povezani s povećanim rizikom od kognitivnih oštećenja i Alchajmerovom bolešću.

Nedovoljna fizička aktivnost

Redovno vežbanje dobro je za celokupno zdravlje, a istraživanja su dokazala i prednosti vežbi za ljudski mozak.

Hodanje, trčanje i trening s tegovima, pomažu zdravlju mozga i deluju na:

• Poboljšanje zdravlja hipokampusa, dela mozga vezanog za pamćenje i učenje

• Povećavanje neuroplastičnosti, tj. sposobnosti mozga da se menja kako učimo i stičemo nova iskustva

• Jačanje krvnih sudova, što rezultira boljim protokom što može da pomogne da se zaustavi nakupljanje plaka koji je vezan za demenciju

• Poboljšavanje izvršnog funkcionisanja, sposobnosti organizovanja i interpretacije informacija, menjanjem bele materije na način koji pomaže moždanim ćelijama da se povežu

Započnite s 30 minuta umerenog vežbanja što više dana nedeljno. Ako povećate vežbanje na 45 do 60 minuta, to će rezultirati zdravijim telom i mozgom.

Kako održati mozak u dobrom stanju: Da pamtite kao kornjača radite ovih 14 vežbi!