Kada se loš holesterol (LDL) pokaže povišenim u rezultatima krvne slike, to znači da postoji upozorenje na problem koji se mora rešavati što pre. Zbog toga je LDL holesterol oduvek imao lošu reputaciju, za razliku od HDL holesterola koji se smatra dobrim.
Čim je odlučeno da se nazove "lošim", LDL holesterol završio je na "crnoj listi", demonizovan i odgovoran za skoro sve loše stvari koje se dešavaju ljudskom zdravlju. Lekari i kardiolozi širom sveta poveli su pravi rat protiv njega, smatrajući neophodnim da se u krvi svakog pacijenta što više smanji vrednost LDL holesterola. Međutim, da li su oni u pravu i da li je taj udeo holesterola u stvari toliko loš?
Pre nego što se odgovori na ova pitanja, potrebno je utvrditi šta je to što LDL holesterol "radi" u krvi, odnosno kakva je njegova uloga u najvažnijoj tečnosti koja prožima čoveka.
LDL je ono što se naziva "protein nosač", a jedna od njegovih važnih funkcija je da prenosi suštinski važnu hemikaliju do svake ćelije u telu. Ovakva hemikalija je ključna komponenta ćelijske membrane, služi mozgu kao antioksidant i predstavlja sirovi materijal od kog telo proizvodi vitamin D, kortizol, estrogen, progesteron i testosteron. I pre svega, za život važnu hemikaliju kakva je holesterol.
Jedite ove dve namirnice zajedno i pratite pritisak i holesterol: Ostaćete zapanjeni!
Dakle, ideja da se LDL nazove "lošim holesterolom" pogrešna je iz dva razloga. Prvo, ova materija sama po sebi nije holesterol, već protein. Drugo, kada se pogledaju sve prethodno navedene funkcije koje obavlja u ljudskoj fiziologiji, jasno je da LDL ne može biti nešto toliko loše.
Kao što je već rečeno, LDL igra veoma važnu ulogu u funkciji mozga. Te stvari su tako povezane da nizak nivo LDL u krvi može lako da izazove oštećenja moždanog tkiva.
Ranije ovog meseca, u časopisu Neurologija objavljena je studija kojaje istraživala moguće korelacije između različitih markera krvnih masti i rizika za pojedine promene u magnetnoj rezonanci mozga kod 2.608 odraslih osoba. Ispostavilo se da su promene u mozgu povezane sa oštećenjima malih krvnih sudova i sa promenama u beloj moždanoj masi, koje su povezane sa malim oštećenjima koja predstavljaju moćne pokazatelje moždanog udara i demencije.
Na ovaj način, istraživači su zaključili da postoji jaka veza između takvih pretećih moždanih promena i triglicerida u krvi. To znači da suviši nivoi LDL-a povezani sa manjim rizikom od moždanih promena, koje se pokazuju kao zdravstveno zabrinjavajuće.
Baka (85) svaki dan jede 2 kašike ove smese: Nikad nije imala visok pritisak i holesterol! (RECEPT)
Ovo je veoma važna informacija, jer su trigliceridi i njihova povećana vrednost u krvi jako povezani sa štetnim promenama u mozgu. Štaviše, trigliceridi se odražavaju na nivo šećera u krvi i kao takvi ispoljavaju količinu šećera i ugljenih hidrata unetih kroz ishranu, ali ne i količinu masti koju osoba troši.
Ova studija je jedna od mnogih kojima je cilj da se jasno preoblikuje loš pogled na LDL, koji se funkcionalno pojavljuje kao snažna zaštita mozga. Zaključak ovog istraživanja je da visok nivo LDL holesterola ne znači da se on mora hitno smanjivati, iako lekari većinom upućuju na to.
Bolje istraženim funkcijama LDL-a pokazuje se da taj protein u krvi može dobro da nas štiti od moždanog udara i demencije.
"LDL je naš prijatelj i tu je da nam pomogne", stoji u ovoj medicinskoj studiji.
Jedini lek za zdravo srce i mozak koji stvarno radi: Besplatan, dostupan svima, a još i podmlađuje!
