Znamo da poboljšanje naše ishrane i vežbanje mogu da nam pomognu da živimo duže, ali očigledno bi trebalo da se pridržavamo i skupa pravila poznatih kao Moćnih devet.
Zahvaljujući poboljšanim uslovima rada, manje pušenja i poboljšanoj zdravstvenoj zaštiti, ljudi žive duže. Očekivani životni vek pri rođenju u Velikoj Britaniji od 2020. do 2022. bio je 78,6 godina za muškarce i 82,6 za žene, prenosi ,,Miror".
Postoji mnogo stvari koje možemo učiniti da poboljšamo svoje šanse, od toga da pijemo osam čaša vode dnevno, da jedemo uravnoteženu ishranu, da vežbamo, da prestanemo da pušimo i pijemo manje alkohola, navodi Britanska zdravstvena služba.
Ali kada je reč o dužem životu, kome je bolje otići za savet od najdugovečnijih ljudi na svetu?
U svetskim Plavim zonama, regionima u kojima ljudi žive izuzetno dugo, postoji 10 puta veća verovatnoća da će živeti do stote, u poređenju sa drugim delovima zapadnog sveta. Region Barbagia na Sardiniji u Italiji, Okinava u Japanu, Kostarika i Ikarija u Grčkoj, svi su prepuni ljudi koji žive preko 100 godina.
U stvari, postoje i četiri mesta u Velikoj Britaniji koja su Plave zone, gde ljudi žive duže od proseka - Bornmut, Bognor Regis, Eksmut i Eksminister. Ali koja je njihova tajna dugog života?
Medicinski istraživači, demografi, epidemiolozi i antropolozi istražili su ovu temu kako bi otkrili šta sva ova mesta imaju zajedničko - i ispostavilo se da se svi zaklinju u zbirku pravila poznatih kao Moćnih devet. Devet stubova na kojima se zasnivaju su sledeći:
Kretanje tokom dana Prema studijama, sedentarno ponašanje, poput sedenja 13 sati dnevno ili hodanja manje od 4.000 koraka dnevno, može smanjiti metaboličke prednosti akutnog vežbanja. Dakle, mali pokreti tokom dana mogu biti korisniji od samog odlaska u teretanu uveče, ako ste sedeli ceo dan.
Dr Kijen Vu, osnivač Vu MC Performance and Londževiti, objasnio je za magazin ,,Dži-Kju" da ovo može biti jednostavno kao podizanje nogu ili istezanje za stolom. Samo nekoliko minuta aktivnosti može prekinuti sedeće ponašanje.
Popijte čašu vina sa prijateljima Ovo bi moglo biti kontraintuitivno - ali ispostavilo se da bi konzumiranje alkohola moglo imati koristi - ali ne nužno od samog napitka. „U kulturama dugovečnosti, umerena konzumacija alkohola se često javlja u društvenom kontekstu, naglašavajući ulogu zajednice i proslave", rekao je dr Vu.
Prema ekspertu, veruje se da se manje radi o samom alkoholu, već više o pozitivnim odnosima, koji doprinose emocionalnom blagostanju. Svaki izgovor da uživamo u čaši vina sa prijateljima je dobar za nas.
Odvojite vreme za opuštanje Stres nikada nije dobar za vas, ali ponekad je neizbežan. Zato doktorka Mišel Loj, specijalista za integrativnu medicinu, preporučuje da duboko udahnete, zadržite nekoliko sekundi i polako izdahnete kroz nos, ako primetite da vam se telo zateže i emocije rastu. Ona preporučuje da se tehnika disanja praktikuje bilo gde i u bilo koje vreme.
Jedite uglavnom biljnu hranu Prema istraživanju sprovedenom na Plavim zonama, oni koji jedu uglavnom biljnu ishranu, posebno izvore proteina poput pasulja i sočiva preko mesa, imaju tendenciju da žive duže. Ako se odlučite za meso, stručnjaci preporučuju da se odlučite za porciju svinjetine.
Imati nekoliko bliskih prijatelja Stručnjaci takođe veruju da postoji „ekstremna moć u vezi i prijateljstvu“, zbog čega su pozitivne društvene interakcije toliko važne. Prema dr Vuu, pokazalo se da prijatelji podstiču oksitocin, koji je poznat kao hormon ljubavi.
Najmanji obrok jesti kasno popodne To je loša vest za one koji vole da uživaju u tri obilna obroka dnevno, jer oni u Plavim zonama imaju tendenciju da svoj najmanji obrok jedu kasno popodne ili rano uveče - a zatim se uzdržavaju od jela ostatak dana.
Ovo je poznato kao pravilo 80 odsto, što znači da prestaju da jedu kada su 80 odsto siti.
Stavljanje voljenih na prvo mesto Ispostavilo se da imati prijatelje nije dovoljno, jer oni koji žive preko 100 godina takođe imaju dobre odnose sa porodicom. Ako imaju decu, takođe se trude da provode vreme sa njima.
Imati veru ili mesto gde se osećate prihvaćeno
Prema istraživanju, oni koji pohađaju versku službu četiri puta mesečno žive u proseku 14 godina duže. Međutim, ako niste religiozni, postoje druge stvari koje možete da uradite da biste pronašli mesto kome pripadate. Stručnjaci preporučuju da se pridružite redovnim časovima vežbanja u teretani ili da posećujete neke manifestacije.
Pronalaženje svrhe Prema istraživanju, poznavanje vaše svrhe u svakodnevnom životu može povećati očekivani životni vek u proseku sedam godina. Dr Loj preporučuje da sebi postavite ova pitanja i da ih popunite, jer bi vam to moglo dati svrhu.
Šta ja volim? (strast) U čemu sam dobar/a? (profesija) Šta treba svetu? (misija)
Bonus video:
