Mlađi sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, vladara Srbije i potom Kraljevine SHS, prestolonaslednik Aleksandar bio je stariji momak, kada je počeo da ramišlja o braku. Kao regent Kraljevine Srbije (1914-1918), kao regent Kraljevine SHS (1918-1921) i posebno kao kralj Kraljevine SHS od 1921. godine, bio je privlačan kraljevskim kućama u Evropi za zeta.
I sam jugoslovenski dvor bio je zabrinut zašto se kralj Aleksandar Karađorđević (1888-1934) ne ženi. Beogradski kuloari i štampa pominjali su mnogobrojne evropske princeze kao buduće kraljevske snaje. Školovao se u Ženevi i u Peterburgu. Kao poslovni čovek posećivao je Francusku, Austriju, Grčku. Gotovo svaki Aleksandrov odlazak iz zemlje povezivan je sa lepim princezama iz kraljevskih porodica Evrope.
Još dok je bio na školovanju u Rusiji, mladom prestolonasledniku javila se ideja da bi izabranicu svog srca mogao da pronađe između četiri ćerke Olge, Tatjane, Marije i Anastasije ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i carice Aleksandre. Tu ideju podgrejavale su i Aleksandrove rođene tetke, ćerke kralja Nikole Petrovića i ruske snaje i kneginje Milica i Anastasija Stana. Obe su bile vrlo bliske sa carskim bračnim parom carom Nikolajem Drugim Romanovim i caricom Aleksandrom.
Srpski kralj Petar Prvi Karađorđević zatražio je ruku lepe Tatjane za svog sina i prestolonaslednika Aleksandra. Tadašnji predsednik srpske vlade Nikola Pašić došao je u Sankt Petersburg i predao pismo kralja Petra caru Nikolaju. A on je odmah odgovorio:
“Moje će kćeri same odabrati za koga će se udati!”, poručio je ruski car u pismu srpskom kralju.
Naime, car Nikolaj je primetio da mladi Aleksandar, kad su ga upoznali sa Tatjanom, nije mogao da prestane da gleda u njegovu lepu i privlačnu ćerku. Svetle puti, plavo-sivih očiju i lepe guste kestenjaste kose, bila je najlepša careva ćerka. Velika ruska kneginja Tatjana Romanova privlačila je pažnju svojom neverovatnom lepotom i gracioznošću. Rodila se 10. juna 1897. kao druga kći ruskog cara i carice. Dobila je ime prema heroini iz Puškinovog romana „Evgenije Onjegin“. Zvali su je na dvoru Tanja, Tatianočka, Tanuška i Guvernata. Trebalo je da bude žena budućeg jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića.
Govorkalo se u srpskim krugovima u carskom Petrogradu i u društvu iscelitelja i vidovnjaka Raspućina, prijatelja cara Nikolaja i carice Aleksandre, da ako Tatjana postane carica, da Aleksandar Karađorđević može da bude – ruski car.
Tatjana je, kao i njena majka Aleksandra su verovale u isceliteljske moći mistika Georgija Raspućina. Smatrala je da je on Božiji sluga, koji će izlečiti njenog brata, carevića Alekseja, od hemofilije. Raspućina je na ruski dvor i u carsku porodicu dovela srpska princeza Stana, rođaka Romanovih.
Tatjana je imala 17 godina i radila je zajedno sa svojom majkom i sestrama kao medicinska sestra Crvenog krsta. Regent Aleksandar je imao 29 godina kada se spremao da je zaprosi. Mladi zaljubljeni par prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Tatjana Nikolajeva Romanov su tokom Prvog svetskog rata razmenili dosta sentimentalnih pisama.
Boljševička revolucija, abdikacije njenog oca Nikolaja Drugog i progonstvo u Sibir bili su kobni za carsku porodicu. Ubijeni su u jula 1918. godine. Vest o pogubljenju stigla je i na Solunski front kod kralja i komandanta Srpske vojske. Budući jugoslovenski kralj Aleksandar bio je strašno pogođen smrću svoje izabranice Tatjane Romanov. Sa suzama se oprostio od svoje nesuđene supruge i kraljice.
Za razliku od kralja Aleksandra Karađorđevića, njegov rođak kralj Nikola Petrović crnogorski je imao više sreće da se orodi sa carskom porodicom Romanov iz Rusije. Pet njegovih kćeri, Milica, Anastasija, Ana, Zorka i Jelena bilo je udato za pripadnike visokog plemstva ili vladarskih kuća Romanovih, Savoja i Karađorđevića, pa je na taj način imao veze sa ruskim, italijanskim i srpskim dvorom. Zbog takve diplomatske politike kralj Nikola Petrović je dobio nadimak – Tast Evrope.
Najstarija ćerka crnogorskog kralja princeza Milica Petrović, rođena je na Cetinju 1866. godine, ali je sa sestrom Anastasijom Stanom Petrović upućena u Rusiju na školovanje. U liceju u Smoljnom dve sestre Milica i Stana školovale su se gospođice plave krvi sa svih evropskih dvorova. U strogom manastirskom režimu, po kome je škola radila, gospođice su učene lepom ponašanju, pobožnosti i raznovrsnim naukama.
“Mnogi savremenici skloni su bili da tvrde da su dve sestre Milica i Stana, tajnim radnjama uspele da dođu do slavnih muževa. Ovo potvrđuju činjenicom da se crnogorska princeza Milica iznenada veridbom sa velikim knezom Pjotrom Petrom Nikolajevičem Romanovim to dokazala. Nije bilo najava da će Milica Petrović postati supruga brata od strica cara Aleksandra Trećeg. Crna Gora je bila u delirijumu od sreće. Danima se pucalo i slavilo na sve strane, kao da je dobijena neka važna bitka u ratu” – pisao je istoričar Mile Nedeljković.
Velika kneginja Milica Nikolajevna je održavala dobre odnose sa ruskim carevima Aleksandrom Trećim i njegovim naslednikom Nikolajem Prvim Romanovim. Bila je prijateljica sa caricom Aleksandom Fjodorovnom Romanov.
“ Preko cara Nikolaja Drugog i njegove supruge Aleksandre velika kenginja Milica Nikolajevna je tražila rusku podršku i dobijala za crnogorske planove, posebno za teritorijalna osvajanja njenog oca kralja Nikole Petrovića”, otkrio je istoričar Radoslav Raspopović u svojoj studiji “Milica Nikolajevna u diplomatiji”.
Velika kneginja Milica Nikolejevna je živela do 1951. godine.
Njena mlađa sestra Stana zavodila je ruske plemiće, postala prijateljica cara Nikolaja Drugog i carice Aleksandre i družila se sa crkvenjakom Georgijem Raspućinom, kog je dovela na ruski dvor.
Princeza Stana je rođena na Cetinju 1868. godine. Došla je sa 18 godina u Rusiju. Anastasija Stana ušla je u carsku porodicu Romanovih. Udala za kneza Georgija Maksimilijanoviča na imanju Romanovih 28. avgusta 1889. u Peterhofu Njen suprug je nosio titulu fon Lojhtenberg. Bio je potomak Romanovih, vojvoda od Lojhtenberga i knez od Aihsteta. Preminuo je 1912. godine.
Iako je brak Stane vrlo brzo, novembra 1906. godine, razveden, njemu je rođeno dvoje dece. Stana je ogovarana kao skandalozna žena, koja se družila sa Raspućinom. Kneginja Stana je bila toliko moćna da je od Ruske crkve i samog cara Aleksandra Trećeg izdejstvovala saglasnost da se razvede od prvog muža. Potom je da skandal bude veći, kneginja Stana dobila saglasnost da se uda za Nikolaja Nikolajevča Romanova (1856-1929), brata muža svoje sestre velike kneginje Milice Nikolajevne.
Srpski zet Nikolaj Nikolajevič Mlađi Romanov bio je sin velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Starijeg (1831-1891). Njegov otac je bio ruski car Nikolaj Prvi, koji je vladao od 1825. do 1855. godine i mlađi brat mu je bio ruski car Aleksandar Treći, vladar Ruskim carstvom od 1855. do 1881. godine.
Prema tome otac našeg srpskog zeta Nikolaj Nikolajevič Stariji i svekar princeze Stane bio je naslednik i pretendent na krunu ruskog cara.
Princeza Stana i knez Nikolaj Mlađi venčali su se 1907. godine na Jalti. I Nikolaj Nikolajevič Mlađi kao sin pretendenta na presto i kao unuk ruskog cara Nikolaja Prvog imao je pretenzije na carsku krunu. Nikolaj Nikolajevič Mlađi sa titulom velikog kneza i njegova supruga Anastatsija Stana Nikolajevna bili su nesuđeni car i carica Rusije.
Da dođu na ruski presto sprečila ih je Okotbarska revolucija, abdikacija cara Nikolaja Drugog Romanova i smrt čitave njegove porodcie.
Umrla je takođe u Antibu 15. novembra 1935. godine. Njihovi posmrtni ostaci ponovo su sahranjeni u Moskvi, na vojnom groblju Bracki u Sokoli u maju 2015. Veliki knez Nikolaj i Velika knjeginja Anastasija nisu imali dece.
Autor: Marko Lopušina/stajerska.eu/
