Večito na meti kritika, kako zbog voditeljskog nastupa tako i zbog odevanja, Jovana Jeremić je vlasnica najvećeg šera na svim domaćim televizijama. Ona ima samo 33 godine i njen uspeh u poslu je nesporan. Uvek ističe koliko joj je važno da bude nezavisna, a tome uči i svoju ćerku.
Koliko vam snage treba da pripremite emisiju?
- Jutros sam ustala u pola sedam i čitala do deset, što radim svaki dan. Tad pijem svoje detoks čajeve, usput doručkujem, vodim dete u vrtić i idem na trening. Kod mene je sve disciplina. Stil života mi je najsličniji Novaku Đokoviću. To se ne vidi na kameri, ali se vidi po rezultatima. Više nisam ni vojnik, već komandant. Nije mi teško da spremim emisiju jer sam drugačija od svih, nemam scenario i način na koji radim jednom će se proučavati u istoriji novinarstva i šou-programa.
Zameraju vam da se previše ističete i sebe stavljate u prvi plan.
- Za naše ljude je to teško shvatljivo jer smo društvo lažnih moralista, ali će mladi sve više ići u mom pravcu koji jedini može da revitalizuje televiziju u Srbiji. Ogrezli su u klišeima, kvalitetni ljudi se ne iznedravaju jer nekom ne odgovara stvaranje nacionalnih zvezda. Poslednje je formirao pokojni Aleksandar Tijanić i ja sam njegova poslednja zvezda. Imala sam osam kila više i bubuljice ali Tijanić me je otkrio. Davno sam prošla RTS školu. Milomir Marić me je samo preuzeo i dao mi šansu da radim.
U vašoj emisiji gosti se nekad jako posvađaju, leti perje. Šta tad osećate?
- Neprijatno mi je. Ne radim rijaliti, već vrlo ozbiljnu emisiju koja pravi parodiju na lažni moral u društvu kojim smo inficirani. Jedna sam od retkih koja ruši tabue jer volim zvuk razbijanja predrasuda. To me pali, obožavam da zaprepašćujem te lažne moraliste. Citiraću Isidoru Bjelicu, koja je rekla da radi samo ono što je zabavlja i da se malograđani sekiraju. To je i moja misija. Svi mogu da vode jutarnji program i čitaju sa "idiota", ali samo ja mogu da objedinim poziciju i opoziciju, stare i mlade, moralne i nemoralne. Jer od svega toga pomalo imam i ja.
U kom smislu?
- Čudna sam mešavina tradicionalnog i urbanog. Ako neko misli da zna ko je Jovana Jeremić, nema teorije. Nekad ni ja sama ne znam ko sam kad se probudim, u smislu kako ću se osećati. Trebaće mi godine da dođem do te spoznaje. Oni koji misle da me znaju i da me drže u džepu - tek tad nemaju pojma o meni.
A kako se osećate kad kažu da vam je potreban psihijatar?
- Postoji citat da su u svetu nenormalnih samo ludi normalni. Danas je nenormalno kad ste iskren čovek i drugačiji, ali je normalno kad ste patološki lažov, prevarant ili ste javno u braku, a varate ženu. Živimo u izopačenom društvu. Svi koji mene šalju kod psihijatra treba prvo oni da odu na pregled. Ja uvek mogu da se dozovem, jer za mene leka ima, a oni ne vide svoje anomalije. Nismo isti jer nismo isto ulagali u sebe. Nemamo ista prava. Insistiram na privilegijama i protekciji zato što sam mnogo uložila u svoje obrazovanje. Imam moto da ono što pripada Jupiteru ne pripada volu.
Kako komentarišete takmičenje za pesmu Evrovizije?
- Pobeda "Ramonde" je potpuno opravdana. Znam da ću iznenaditi mnoge jer sam podržavala Breskvicu. Ali iako fenomenalna, njena pesma ima nacionalni predznak i ne može u Evropu. Evropa neće nacionalizam. Otišla je pesma koja na svim jezicima znači isto i dobro. Ramonda je cvet feniks, simbolizuje Dan primirja u Prvom svetskom ratu i šalje poruku mira. Mislim da će Teja Dora jako dobro da prođe jer će sve zemlje koje su imale veze sa ovim ratom glasati za "Ramondu". Obično ne promašujem u prognozama, znala sam ko će da pobedi i ubeđena sam da će biti u prvih deset. To je umetnička pesma.
Priznajete 8. mart. Da li zbog istorijskog značaja ili dobijanja poklona?
- Podržavam ga zbog Klare Cetkin i svega što je uradila za ženska prava. Ali otišli smo u krajnost i pretvorili se u društvo feministkinja koje mrze muški rod. Ja sam prava žena za koju kažu da ima mušku energiju. Da je imam, ne bih bila fatalna za muškarce. Prava sam Srpkinja, moćna, jaka i uspešna, kakve su bile i naše bake. Borile su se da prehrane i odbrane porodicu dok su im muževi bili u ratu. Teška vremena rađaju jake ljude, a lepa rađaju slabe.
Mislite na ženski pol?
- Postali smo robovi slabih žena koje se ne bore, nisu digle teže od kašike. Protivnica sam tih neobrazovanih individua koje misle da im pripadaju najviša mesta u društvu. Ne vrede, a misle da mnogo vrede. Nisam ničija žena, a napravila sam megakarijeru o kojoj mogu da sanjaju nečije žene. Iza lažnih profila trudile su se da mi zagorčaju život jer su stravično nesrećne. Mene je Bog blagoslovio na svim poljima. Mi, prave Srpkinje, alfa ženke, treba da budemo sa alfa mužjakom. Alfa ženka mora da ima svoj posao, auto, dete - sve svoje. Muškarac treba da joj bude samo bonus, a ne razlog zbog kog živi, kao robinja. Prva sam koja svoje žensko dete nikad neću da teram da se uda i rađa.
Vaša ćerka Lea ima pet godina. Gde stavljate akcenat na njenom vaspitanju?
- U tradicionalnim stvarima ne mora ništa. Ali mora da završi školu i pruži svoj maksimum. Ako je trojka najviša ocena do koje može da dobaci, neka ima trojku. Ako može da ima peticu, moraće da je ima. Mora da se zaposli, ima svoj dinar, auto, stan, da bude u poslu najbolja i da ne dozvoli da je iko potčini. Samo tako će moći da živi gala kao što živi njena majka. Mali broj ljudi može da se pohvali da od novinarstva može dobro da živi i bude bogat kao što sam ja.
Šta vas je privuklo Draganu Stankoviću, biznismenu, vlasniku lanca pekara, s kojim ste u strasnoj vezi?
- To što ima dušu. I moj prvi suprug bio je takav. Opet sam čudan spoj materijalnog i duhovnog. Ne mogu da budem s bogatašem, a da je loš čovek. Neka je i šeik, džabe mu je. Dosad sam mogla da biram s kim ću da budem, što javno, što tajno. Nikad nisam spavala s lošim čovekom jer seksualna energija koju razmenjujete čini vašu svakodnevicu i vas. S kim spavate, i vi ste takvi. Ako je on gnjida, to ćete postati i vi. Dragan je duhovan, uspešan u svom poslu kao ja u mom. Pored njega mogu da imam duhovan, ali i materijalno udoban život.
Sve vam je to važno?
- Navikla sam na skupe stvari u životu i tako volim da živim. A po prirodi sam jako skromna. Iznenadili biste se koliko, mada o sebi šaljem vrlo negativnu sliku. To radim baš zbog ovih lažnih moralista koji će reći da materijalno nije važno. Ekstremno je važno ako želite da trajete s nekim.
Na koji način se vi uopšte odmarate?
- Mnogo volim da vozim rolere, to mi je ventil. Treniram nekad i po tri puta dnevno, trčim, vozim bicikl... Pravi sam sportista i ponavljam da zaista živim kao Novak Đoković, tu sam mu jako slična. Izbegavam alkohol, ponekad zapalim cigaretu, rekreativno. Bukvalno radim kao sat!
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
