Iako je čitavu deceniju provela mireći ukućane raznih zadruga, od pre nekoliko meseci Dušica Jakovljević odlučila je da s Pinka pređe na televiziju Hajp, a sve to u javnosti je izazvalo veliku buru. Jedna od najpopularnijih voditeljki u Srbiji odlučila je da krene nekim drugačijim putem. To joj je donelo novu publiku, nove pobede, ali i novi kvalitet života. Svakog petka u devet uveče Dušica na radnom mestu dočekuje zanimljive goste.
Nakon tolikog rada u rijalitiju kako vam se dopada forma intervjua u vašoj emisiji "Oči u oči s Dušicom Jakovljević"?
- Osmislili smo emisiju kao "soul kafe", kafić za dušu, gde će mi na čašicu razgovora dolaziti više gostiju. Svaka će biti drugačija, u skladu sa onim čime se sagovornik bavi. S obzirom na moje ranije veliko medijsko iskustvo, prekinuto vođenjem rijalitija, malo sam se i pribojavala kako će sve to izgledati. Imala sam odgovornost da pokažem od čega sam skovana, i u novinarskom i u voditeljskom smislu.
Pronalazite li lako goste?
- Jedva čekaju da dođu! I ja njih jedva čekam. Čak i one koji se nerado pojavljuju na televiziji obraduje moj poziv. Polako se za njih pripremam i dogovaramo se. Iznenadilo me je što prate šta radim, od početka do kraja emisije. Televizija Hajp ima čist imidž. Tu radi i Snežana Dakić, koja mi je jedan od najvećih uzora. Ne isključujem ni mlađe generacije, kojima nije stalo samo da dobro izgledaju već da dobro urade posao. Nikad se nisam susrela sa ovako dobrim kolektivom, a kvalitet se lako prepozna.
Koliko ste gledani?
- Drago mi je što moj trud donosi rezultate. Gledanost je ogromna, i na televiziji i na Jutjubu. Uželeli su se ljudi lepih sećanja gostiju i zanimljivih priča. Morala sam da savladam nove, popularne digitalne platforme kao što je Tiktok. Tamo vade isečke iz emisije koji proširuju gledanost. Nije mi bilo najprijatnije, ali kolege su me dočekale rečenicom: "Sad ćemo mi da učimo od tebe." Učim i ja od njih. Dali su mi novu energiju. Osećam se svoja na svom. To je ona Dušica koja nije samo voditelj već i autor.
Malo stare škole ne škodi, zar ne?
- Jeste. Navikavamo auditorijum na pomalo zaboravljene načine razgovora, zajedno sa Sašom Mirkovićem na čelu i televizijom Hajp u celini. Mnogo je sve brzo. Postali smo dispečeri svojih života, samo delimo zaduženja. Ne idemo u dublju komunikaciju ni sa kim, pa ni s porodicom i decom. Otkad sam krenula s emisijom "Oči u oči", moja komunikacija sa okruženjem se popravila, to svi primećuju. Moj život sad ima ritam kakav želim. Posvećena sam poslu, bavim se svojim zdravljem i brinem o sebi. Sreća je što su mi deca velika i izrasla u jake, samostalne ličnosti. Naši razgovori postali su mnogo sadržajniji.
Ćerka Anđela ima 17, sin Ognjen 15 godina. Tinejdžeri su, u famoznim ludim godinama. Ima li za vas izazova u vaspitanju?
- Anđela je treći, a Ognjen prvi razred gimnazije. Lepo se slažu, a ponosna sam što mi njihovi drugari kažu da su omiljeni u društvu. Ne bih se složila da su mala deca mala briga, a velika deca velika briga. Samo treba mnogo razgovarati s njima. Osećam smirenost u sebi, a to je za decu dragoceno. Anđela se već profilisala, želi da studira medicinu. Eto, sinoć sam je u pola četiri ujutru preslišavala biologiju. Ponovo učim i sad znam sve o jetri i pankreasu! Ognjen još nije odlučio čime će se baviti, ali ima aktivnosti koje me oduševljavaju. Dok druga deca razmišljaju o materijalnim stvarima, on nedeljom s drugovima ide na pecanje! Trenira i košarku. Moja deca žive lepu i ispunjenu mladost.
Da li se smirenost odražava i na odnos s roditeljima?
- Imam više vremena i za njih. Vratili smo zajednički nedeljni ručak, što dugo nismo radili. Razgovarala sam s tatom o tome da ljudi u trenucima smrti žale što nisu živeli onako kako su hteli. Tata se nasmejao i rekao: "Ti si i-haaaa živela po svom!" Planiram da tako živim i naredne 43 godine!
Izjavili ste da ste u životu bili naklonjeni rolerkosteru, usponima i padovima, s parolom da nikad ne bude dosadno. Važi li to i dalje?
- Nisam birala da moj život bude rolerkoster. Svako ga ima, možda je moj samo vidljiviji. Dobra sam u kriznim situacijama. Razmišljala sam i da napravim film o svom životu. Sve loše što mi se desi doživljavam kao lekciju. Sinoć sam imala nezgodu sa autom, zbog moje žurbe i nepažnje. To mi je bio znak od boga i anđela da malo usporim. Uzela sam svoje sposobnosti u svoje ruke i postala svesna koliko mogu. Volim miran život, kućni sam tip. I volim kad mi je dosadno, mirno. Tome sam uvek težila, ali možda se moje shvatanje mira razlikuje od drugih, ha-ha...
Kažete da ste svoja na svome, poslovno i privatno. Šta za ženu znači sigurnost u životu?
- Nije mi lako da odgovorim. Sigurnost ne treba uzimati zdravo za gotovo. Znam da radom i sposobnostima mogu da ostvarim ono materijalno. U porodičnom smislu mogu da se oslonim na roditelje i decu... Ali u životu ništa nije ni sigurno ni obećano. Treba se truditi da budeš najbolji što možeš kako bi se tako osećao. Meni je bitno da svojoj deci obezbedim sigurnost. Uverena sam da svaka žena razmišlja kao ja.
Kako stoje stvari s kućnim poslovima?
- Sinoć sam oprala dve mašine veša. Smiruje me prostiranje. Skuvam kad god mogu. Nisam dugo, Anđela je kuvala pre neko veče. Mrzim da usisavam i brišem prašinu. Imam pomoć, ali ne legnem ako mi kuhinja i dnevna soba nisu pod konac. Tako učim i decu. Ne možemo da imamo mir u glavi ako nam je haos pred očima. To ne znači da živimo u apoteci, bude odeće na stolicama, nakupljenih stvari za pranje. Ali umem da budem stroga i tražim od dece da pospreme iza sebe. Kad sam uspela da im obezbedim uslove za život, na njima je samo da taj prostor drže urednim, uče i ništa drugo. Žena mora da brine o kući. Zna se kad je vreme za nokte, a kad za kuću.
Rekli ste da se ljudima sviđa da broje vaše estetske zahvate. Zašto vam ih broje?
- Ma nemam ništa protiv! Ne radim to zato što sam nezadovoljna, već da budem još zadovoljnija. Razmišljala sam da li je loše što sam se toliko otvorila javnosti, ali to sam ja! Ne bih se dobro osećala da krijem. Pravim i šale na svoj račun. I ne ljutim se kad neko o meni napiše loš komentar. Ako mi ih broje i komentarišu, znači da imaju emociju prema meni. Predivni su oni ljudi koji me brane.
Pa uvek lepo izgledate.
- Lepota nije u izgledu, najiskrenije. Neka mi bude lepa koža, da nije suva. To se nosi iz kuće, ne može da se kupi. Na ljude gledam da li su prijatni, da li se smeju i kakvi su prema meni. Danas je najlakše biti lep, a prazan. Iako sam najviše pričala o svojim malim i velikim "servisima", to mi je najmanje važno. Fizička lepota je stvar ukusa. Volim čiste i uredne, nasmejane i emotivne, s dušom. A ako je tema jesam li ja lepa ili nisam... Neka pišu i loše ako ih to čini srećnim.
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
