Period nakon trećeg dana Božića, od 10. januara pa sve do praznika Bogojavljenja 19. januara, naziva se Nekršteni dani, jer je ovo period tokom kojeg Isus Hrist nije bio kršten.
Za ovaj period je karakteristično da se ne posti, čak ni u sredu ni petak, izuzev Krstovdana 18. januara, koji se uvek posti, ma koji dan bio.
Narodni običaji
Nekada, od 28. novembra do Bogojavljenja, nije moglo biti svadbi ni venčanja, a venčani dani su bili od ovog praznika pa sve do mesnih poklada pred Vaskršnji post.
Zato je kod naroda bio običaj da se na Bogojavljenje, ako je lepo zimsko vreme, devojke i mladići lepo obuku, te idu na litiju na vodoosvećenje, ali najviše idu "da bi se gledali" i našli sebi "priliku". Od tog dana obično su usleđivale proševine i svadbe.
Žene tokom Nekrštenih dana ne predu, ne tkaju i ne peru.
Sujeverje našeg naroda otišlo je toliko daleko da se za Nekrštene dane vezuju jeziva verovanja, koja se graniče sa zdravim razumom, a više o tome možete da pročitate OVDE.
Psalam 50, najmoćniji zapis u Bibliji: Od njega se tresu sve nečiste sile!
