Nemačka u ovom trenutku traži oko 1,5 miliona radnika, pokazuju poslednji podaci nemačke službe za zapošljavanje, a osim nekvalifikovanih, na spisku se nalazi i veliki broj poslova koji zahtevaju visoko obrazovanje.
Statistika pokazuje da se najveći broj otvorenih radnih mesta odnosi na srednju i višu stručnu spremu, čak 60 odsto, slede poslovi za koje nisu potrebne kvalifikacije (22 odsto), a tek na kraju dolaze zanimanja s fakultetskim obrazovanjem koja čine oko 17 odsto ponuđenih poslova.
Radnici iz Srbije će od 2020. godine moći lakše i duže da ostaju u Nemačkoj zbog posla, pa već sada zadovoljno trljaju ruke zbog ovih podataka. Nemačko tržište rada već godinama muči manjak radne snage i rast broja penzionera, što država pokušava da kompenzuje uvozom radne snage.
Liberalizacija koju je doneo taj Zakon podrazumeva da će biti svi kvalifikovani radnici bez obzira na to da li imaju fakultetsku diplomu ili onu iz srednje škole. Oni će moći prvo da uđu u Nemačku, pa tek onda da traže posao, odsnosno dobijaju boravišnu vizu na šest meseci, a kada je o priznavanju diploma reč, radnici će moći da uđu uzemlju, možda čak i počnu da rade, dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija.
I ne samo to. Od sledeće godine cena radnog sata u Nemačkoj biće veća nego sad i iznosiće 9,19 evra, a od 2020. godine na 9,35 evra. To znači da će naši ljudi koji rade u ovoj zapadnoj zemlji za minimalac mesečno inkasirati oko 1.550 evra. Sa druge strane, oni koji odu da rade na visokokvalifikovanim poslovima mogu da zarade i iznad 4.000 evra.
Plata lekara je između 2.500 i 4.000 evra, vozača oko 2.000 evra, a IT stručnjaka može da bude i znatno viša.
Najveći deo poslova koji se nude podrazumevaju puno radno vreme. Kao što je i za očekivati, najveći manjak radne snage zabeležen je u Berlinu, velika potražnja za radnom snagom vlada u Štutgartu, Kelnu, Dizeldorfu, a znatno manje otvorenih radnih mesta ima u Minhenu, gde je i život znatno skuplji nego u ostatku zemlje.
Podaci pokazuju da su u prethodnoj i ovoj godini iz Srbije najčešće bili traženi medicinski radnici i profesionalni vozači C kategorije, ali preciznih podataka o broju ljudi koji odlaze na rad u Nemačku nema, jer mnogi odlaze u svojoj režiji i na crno.
Iako nam se većini čini da naši ljudi u ovoj zapadnoj zemlji mogu da budu ili perači sudova, negpovateljice ili vozači, čini se da se stvari menjaju, jer je sve veća potreba za visoko obrazovanim kadrovima, koji su u Nemačkoj na ceni i za kojima vlada velika potražnja, a to su prevashodno inženjeri mašinstva, građevine, elektroinženjeri, IT-inŽenjeri, ali i stručnjaci iz oblasti hemije, fizike, matematike.
Vrsta posla - broj otvorenih radnih mesta
Banke, osiguranje, nekretnine - 18.839
Građevina, arhitektura - 135.451
Rudarstvo, Kamenoresci, Stakloresci, Keramičari - 26.276
Administrativni radnici, ekonomisti - 152.000
Hemičari, biolozi, farmaceuti - 48.487
Električari - 139.066
Turizam, ugostiteljstvo - 60.715
Socijalni rad, pedagogija - 77.840
Medicina, negovateljice - 119.059
Trgovina - 130.736
Industrija drveta, papira, plastike - 72.612
IT sektor - 66.398
Poljoprivreda - 16.347
Menadžment, konsalting - 34.800
Marketing, PR - 39.332
Mediji, kultura - 23.330
Metalna industrija, mašinstvo, konstrukcija vozila - 282.436
Hrana - 53.593
Pravo, porezi, finansije - 34.600
Tekstil, koža - 27.559
Prevoz, magacini, logistika - 134.247
