Dan pred najveći hrišćanski praznik

Badnji dan: Okupljanje porodice za posnom trpezom

Srpski patrijarh Irinej prisustvovaće na Badnje veče tradicionalnom loženju badnjaka na Svetosavskom platou, a zatim i večernjem bogosluženju u Hramu Svetog Save na Vračaru
Vesti 06.01.2014. - 10:09h Autor: Tanjug
Foto: Beta

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće danas Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

 

Srpski patrijarh Irinej prisustvovaće na Badnje veče tradicionalnom loženju badnjaka na Svetosavskom platou, a zatim i večernjem bogosluženju u Hramu Svetog Save na Vračaru.

 

Patrijarh, koji će na Božić, 7. januara, služiti liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, u petak je u božićnoj poslanici podsetio na značaj tog praznika.

 

"Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan", poručio je Irinej.

 

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

 

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

 

Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

 

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

 

Kako je za Tanjug objasnila etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka dodavši da se Badnjakom, odnosno božićnim drvetom u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.

 

Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

 

Obavezno je i unošenje slame, podsetila je ona, jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način, kako kaže, prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

 

"Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se česnica okreće u smeru kretanja Sunca. Kao žrtva se najčešće prinosi prase, koje predstavlja nagradu ukućanima za četrdesetodnevni post", veli Ašaninova.

 

Ona je navela i da običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

 

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...