Amber Rud je u kolumni koja je objavljena u britanskom Telegrafu pokazala da se poprilično ne razume u ovu temu i da je zajedno sa vladom Ujedinjenog Kraljevstva u odlučnoj misiji da ukradu britanskim građanima osnovno ljudsko prava na privatnost, smatra Aral Balkan, developer i aktivista koji se bori za društvenu pravdu u digitalnom dobu.
Nažalost, ona nije sama u ovome, ovaj njen stav podržavaju i Tereza Mej, kao i drugi evropski državnici, Angela Merkel i Emanuel Makron.
Evo koje su neke od osnovnih stavki u tekstu Amber Rud.
Amber počinje tako što povezuje borbu protiv onlajn terorističke propagande sa potrebom pristupa privatnoj komunikaciji svih ljudi. Ona takođe poziva na masovni nadzor.
Rud piše: "Ne želimo da zabranimo enkripciju (šifriranje), ali naša nesposobnost da vidimo šta teroristi planiraju podriva našu sigurnost".
Prevod: Želimo da zabranimo enkripciju i ako to uradimo mi ćemo lakše moći da hvatamo teroriste.
Evo šta kaže stručnjak za kriptografiju Brus Šnajer na tu temu:
Pošto su teroristički napadi toliko retki, lažne dojave bi potpuno preplavile sistem, bez obzira koliko se dobro pripremite. Milioni ljudi će biti lažno optuženi za pravu terorističku zaveru koju sistem otkrije.
Rud: Teroristički napadi ove godine ponovo su potvrdili kako teroristi koriste internet platforme kako bi širili svoju ideologiju i planirali nasilje.
Prevod: Želimo da žrtvujemo internet i proglasimo ga korenom problema u borbi protiv terorizmom.
Međutim, internet nije osnovni uzrok terorizma. Prema Emili Drajfuzi, "stručnjaci se slažu da niti stvara terorizam, niti pomaže da se radikalizuje".
Rud: Islamska država tvrdi da je samo u maju kreirala 11.000 novih naloga na društvenim mrežama. Naša analiza je pokazala da je tri četvrtine propagandnih priča ID šerovano u prva tri sata puštanja u rad - sat brže nego pre godinu dana. U pitanju su, dakle, javni nalozi koji se koriste za širenje propagande u kojima ni ne postoji enkripcija.
Rud dalje navodi: Neprijatelji onlajn su brzi. Oni su bezobzirni i koriste najbolje inovacije za zle ciljeve.
"Zbog toga sam u martu pozvala internet kompanije da prestanu da "nude tajna mesta", odnosno kodirane poruke, teroristima za komunikaciju", napisala je i naišla na slavu kritika.
Ono što Amber Rud traži onemogućava usluge koje stvarno brinu o privatnosti ljudi. Na primer, end-to-end šifrovane komunikacijske alate poput Signala. Ili decentralizovane komunikacijske alate poput Tox.chat.
I možda najvažnije, ako vlada Velike Britanije sprovede u delo to što želi, to će zatvoriti vrata onima koji žele da grade decentralizovani, besplatan i otvoren sistem tako što će ih proglasiti nelegalnim. A budućnost demokratije u digitalnom dobu zavisi od njihovog postojanja.
Nije uloga multinacionalnih korporacija da nadgledaju svetsko građanstvo. Naravno, oni bi voleli da dobiju pristup novim podacima, legitimiziraju svoju postojeću korporativnu infrastrukturu za nadgledanje i vrše još veću kontrolu. Ovo je budućnost koju moramo izbegavati po svaku cenu.
U ime borbe protiv rizika koji je statistički zanemarljiv, mi govorimo o stvaranju globalnog panoptika kakav svet nikada nije video. U takvom sistemu možemo da se pozdravimo sa našim individualnim slobodama - kao što su sloboda govora i privatnosti - i svakako sa demokratijom.
Britanska ministarka ne samo da se zalaže da kompanije zajedno sa vladama igraju aktivnu ulogu u nadgledanju običnih građana, već da to rade američke kompanije, čime se zvanično krši zabrana uključivanje stranih korporacija u nadgledanje britanskih građana. (Merkelova i Makron žele da na isti način ospore prava građana EU).
Ona kaže: "Internet kompanije žele da dalje i brže pronalaze tehnološka rešenja za identifikaciju, uklanjanje i zaustavljanje širenja ekstremističkih sadržaja".
Međutim, treba napomenuti da to i dalje ne zahteva slabljenje enkripcije, jer je ponovo u pitanju reč o javnom sadržaju.
Postavlja se i pitanje o tome šta je ekstremistički sadržaj i šta se dešava kada algoritmi to pogrešno shvate i označe da je neko objavio ekstremistički sadržaj kada to nije slučaj.
Rudova misli da u zaštiti na internetu enkripcija igra ključnu ulogu i da u tome leži rešenje za rast digitalne ekonomije i predstavljanje javnih servisa onlajn.
Ali, i enkriptovane usluge zloupotrebljavaju i koriste male grupe ljudi. Problem leži u tzv. end-to-end enkripciji zahvaljujući kojoj ni provajder ne može da vidi sadržaj komunikacije.
Balkan ovo pobija rečima da je to i jedini vid ekripcije koji nam danas garantuje privatnost, makar kratkoročno ili dok se ne otkriju neki nedostaci.
Takođe, bitna je i decentralizacija. Što više krijemo naše informacije od centalizovanih silosa, skuplji će biti masovni nadzor, baš kao i enkripcija. Ukoliko se ta dva faktora iskombinuju bićemo na dobrom putu da zaštitimo naša ljudska prav au digitalnom dobu.
Rudova smatra da baš zbog toga što ne možemo da pristupimo enkriptovanim sadržajima ozbiljno ograničavamo borbu protiv terorizma.
Ona se zalaže da velike kompanije potpuno ukinu ovu vrstu enkripcije i time potpuno naruše bezbednost i privatnost ljudi.
Balkan kaže da u svetlu ovih događanja, dve stvari moraju da se dogode.
1. Treba da se prati šta rade kompanije koje su deo Globalnog internet foruma i ne treba im verovati nijednu reč koju izreknu o enkripciji i privatnosti, a te kompanije su Fejsbuk, Majkrosoft, Tviter i Jutjub.
2. Stručnjaci za informacionu sigurnost ne treba da garantuju end-to-end enkripciju ukoliko se ne mogu obavezati na lično proveravanje svakog objavljenog objekta. Oni treba javno da se distanciraju od ovih kompanija kako bi se sprečilo da postanu saučesnici u vladinom nadzoru.
Balkan zaključuje da ukidanje enkripcije uoošte nije neophodno za borbu protiv terorizma. Ukoliko se poruke i sadržaji učine otvorenim svima, biće "na izvol'te" i neprijateljskim vladama i grupama.
"Ono za šta se zalaže Rudova vas neće načiniti bezbednijim i neće vas zaštititi od terorista. Ono što će se dogoditi jeste da će vlada špijunirati manjine i aktiviste što će dovesti do razaranja ono malo demokratije koja nam je ostala", kaže ovaj stručnjak.
"Koja je trenutno najsigurnija aplikacija dostupna svakom korisniku mobilnog telefona?”
Prema najnovijim istraživanjima, aplikacija koja vam može pružiti maksimalnu zaštitu tokom komunikacije preko vaših mobilnih telefona je Biocoded aplikacija. Potražnja za nekom aplikacijom koja će pružiti sigurnost i slobodu prilikom komunikacije je završena, jer su stručnjaci iz ove firme uspeli da naprave najveću moguću zaštitu vaših podataka.
Biocoded je aplikacija koja vam omogućava trenutno najviši mogući stupanj zaštite tokom komunikacije. Ova aplikacija poseduje dvostruki zaštitni protokol koji vam omogućava potpuno bezbednu komunikaciju. Biocoded aplikacija je proverena I odobrena od strane nezavisnih bezbednosnih agencija. Dok koristite ovu aplikaciju vaše poruke i pozivi su enkriptovani, a najzanimljivija opcija u okviru Biocoded aplikacije su kriptovan “group chat” i vremenski ograničene samo-uništavajuće poruke. Praktično svi podaci koje pošaljete ili razmenite u okviru ove aplikacije su potpuno zaštićeni i niko im ne može pristupiti čak iako vam ukradu telefon ako imate podatke zaključane unutar ove aplikacije.
Edvard Snouden je preporučio Signal, kao aplikaciju koja nudi najveći stepen sigurnosti podataka. Međutim, pojavom Biocoded aplikacije, Signal je je dobio realnu konkurenciju i možda čak izgubio vodeću poziciju, jer Biocoded štiti vaše podatke bolje čak i od Signal aplikacije, što potvrđuje i činjenica da je sigurnostne sile nekih zemalja koriste za internu komunikaciju. Na taj način svaki korisnik ove aplikacije praktično ima najvišu moguću zaštitu podataka na svom telefonu I u komunikaciji preko interneta.
Aplikacija je dostupna na svim mobilnim uređajima (Android, iOS i Windows), a više informacija možete pogledati OVDE.
