Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetu velikomučenicu Ekaterinu 24. novembra po julijanskom kalendaru (7. decembra po gregorijanskom) - stradalu hrišćanku velike pameti i obrazovanja.
Ekaterina Aleksandrijska je rođena kao Doroteja u Aleksandriji 287. godine u mnogobožačkoj porodici. Izučavala je filozofiju, retoriku, poeziju, muziku, matematiku, astronomiju i medicinu.
Zašto treba da okadite kuću: Dobrobit za celu porodicu!
Njena majka, potajna hrišćanka, preko svog duhovnog oca privede i Katarinu veri Hristovoj. U jednoj viziji Sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Isusa, u znak zavetovanja. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci.Postradala je za veru u vreme gonjenja cara Maksimina Daje, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja.
Prema predanju, car Zapadnog Rimskog carstva Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri. U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale.
Pred smrt, na Ekaterininu molbu, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se. Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini 305. godine. Po predanju, pri njenom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko umesto krvi.
Kad zlo snađe vas i vašu porodicu: Najkraća molitva na svetu može i planine da pomeri!
Čuveni Sinajski manastir
U IX veku, jednom od sinajskih monaha u snu se otkrilo mesto gde su mošti mučenostradalne Katarine. Monasi ga pronađoše i preneše u manastir gde se i danas čuvaju, i od tada on postaje poznat pod imenom Svete Katarine.
Sveti Sava, prvi arhiepiskop SPC, na svom drugom putovanju po svetim mestima, boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav Časni post, Svetu četrdesetnicu, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod, poručujući i nama danas da tako činimo.
Najpoznatiji manastir posvećen Svetoj Katarini nalazi se na Sinaju. Ceo manastir je opasan velikim zidom koji je sagradio u VI veku car Justinijan, da bi ga u XIX obnovio car Napoleon. Justinijan je takođe tu naselio nekoliko stotina porodica da bi pomagale manastiru i monasima. U hramu se čuvaju mošti Svete Katarine. U XI veku delovi moštiju su razneti po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuva se glava i leva ruka svetiteljke.
Manastiru Svete Katarine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.
Zašto treba da se posti sredom i petkom: Deca i porodica nemaju veze sa tim!U manastirskom muzeju i riznici čovek prosto ne zna šta će pre da pogleda. Tu se čuvaju najstarije enkaustične ikone koje su se izrađivale do VII veka, najpoznatija i najstarija sačuvana ikona Hrista Pantokratora, na kojoj su slikovito prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista, božanska i čovečanska; ikona svetog Petra, Bogorodice sa anđelima; zatim i dokument na kome je otisak Muhamedove ruke, koji je zaštitio manastir od rušenja u teškim vremenima za hrišćane zbog najezde arapskih plemena islamske vere.
Kada su se monasi uplašili da će manastir biti razrušen te su poslali svoga izaslanika proroku Muhamedu u Medinu, tražeći od njega zaštitu.
Muhamed je napisao dokument u kome zahteva da se manastir zaštiti i zapečatio ga otiskom svoje ruke. Više o tome pročitajte OVDE!
