Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.
To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.
Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.
Na Zadušnice se u crkvama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.
Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako: Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.
U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, postoji verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.
Na zadušnice se u istočnim krajevima ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, postoje četiri zadušnice tokom godine i svaka se obeležava subotom.
Prve su zimske zadušnice pred Mesne poklade, dve nedelje pred početak uskršnjeg posta. Druge su duhovske pred Duhove ili Svetu trojicu, slede zatim miholjske, i poslednje su mitrovdanske.
Šta obući i kako se ponašati u poseti manastiru Ostrog: Mesto koje zrači mirom!
