Širom sveta danas će biti organizovane brojne aktivnosti posvećene osnovnim pravima dece, kao i isticanju brojnih poteškoća sa kojima se deca sreću, kao što su siromaštvo, nedostatak uslova za osnovno obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Ovaj dan je savršena prilika da razmislimo, pa i uradimo nešto dobro, ne samo za sopstvenu decu, nego za sve mališane ovog sveta.
Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, pet godina kasnije, 20. novembra 1959. UN su usvojile Deklaraciju o pravima deteta, a 30 godina potom i Konvenciju o pravima deteta, koju je Srbija prihvatila. Dečija prava su utvrđena Kovnencijom o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 zemlje, a osnovni principi su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju.
Kada je reč o položaju najmlađih u našoj zemlji, zamenica zaštitnika građana za prava deteta Gordana Stevanović smatra da u našoj zemljii ima pomaka, ali da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se deci obezbedilo poštovanje i ostvarivanje njihovih prava.
Kako odgojiti devojčicu: 10 problema sa kojim ćete se sigurno sresti!
Kao neke od ključnih problema ona je istakla da još uvek nije izgrađen efikasan sistem zaštite dece od nasilja, da nisu razvijene usluge podrške i pomoći deci sa smetnjama u razvoju i teško bolesnoj deci, kao i njihovim porodicama, niti sveobuhvatan pristup deci koja žive i rade na ulici kao grupi koja je višestruko marginalizovana i ugrožena.
"Deca žrtve nasilja nemaju na raspolaganju dovoljne zaštitne i mere pomoći i podrške. Mere prevencije i zaštite koje treba da preduzimaju različiti organi nedovoljno se primenjuju, a među organima ne postoji puna saradnja i razmena informacija", rekla je Tanjugu Stevanović i dodala da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom još uvek nemaju na raspolaganju dostupne i raznolike usluge podrške i pomoći tokom školovanja. Prema njenim rečima, podrška mora da postoji i izvan obrazovnog procesa kako bi se deca sa teškoćama u razvoju u punoj meri uključila u društvo i njegove tokove.
"Sistem još uvek nije obezbedio usluge za decu sa teškoćama u razvoju i teško bolesnu decu kojoj je potrebna stalna nega i pomoć, zbog čega su najčešće pružaoci usluga za decu - njihovi roditelji. Te porodice prepuštene su same sebi. Roditelji dece kojoj je potrebna stalna briga i pomoć često se nalaze ispred teških izbora: da li napustiti posao i odreći se prihoda koji za neke porodice znače obezbeđenje egzistencijalnih potreba ili se radno angažovati, a brigu o detetu prepustiti drugim licima izvan porodice", rekla je Stevanović.
Zadovoljna deca spavaju već u pola devet: Mame mogu da se posvete sebi!
Stevanović je istakla da je posebno težak položaj dece koja žive i rade na ulici. Navodeći da je reč i o višestruko marginalizovanoj i ugroženoj deci koja žive u ekstremnom siromaštvu, ona je navela da je rad na ulici često jedini način da oni obezbede osnovnu egzistenciju. Međutim, i pored svih problema, ona je istakla da su do sada načinjeni bitni koraci. Tako je, prema njenim rečima, Srbija među prvim državama u Evropi potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, što je vrlo značajan korak u uređivanju sistema prevencije i zaštite dece od seksualnog nasilja.
Srbija je protekle decenije donela i veoma važne propise i standarde u oblasti zaštite dece od nasilja, kao što su Porodični zakon, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (Marijin zakon), Opšti i posebni protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
