Smrt istaknutog dramskog umetnika Vlastimira Djuze Stojiljkovića sa tugom su primile njegove kolege i prijatelji, ističući da je otišao veliki glumac i gospodin čovek.
"Odlazak Đuze Stojiljkovića doživljavam dvostruko: kao gubitak prijatelja i saradnika", rekao je Tanjugu reditelj Nebojša Bradić.
"Đuza je u pozorištu bio pouzdani i dragoceni profesionalac koji je svojim odnosom prema poslu čuvao profesiju i davao izuzetan nivo interpretacije. Zajedno smo radili u Kruševcu i Beogradu, a njegova glumačka misija nije pravila razlike između periferijske i prestoničke scene - bila je izvrsna i jedinstvena", istakao je on.
Bradić je dodao da je "Đuza podržavao mlađe kolege i umeo da iskreno pohvali domete svojih partnera. Voleli su ga širom Jugoslavije i radovali su mu se u inostranstvu". "Umoran sam, gluma je za mlade ljude", govorio bi u pauzi proba. "No, i u tom umoru ima nekog zadovoljstva, jer glava, na kraju krajeva, uvek nečemu služi."
"Nadam se da je na kraju svog dugog napornog zvezdanog puta našao svoj spokoj", izjavio je Bradić.
"Veliki je gubitak za naše pozorište odlazak tako divnog, velikog umetnika", rekla je Tanjugu glumica Svetlana Bojković. Ona je dodala da je to gubitak i za nju lično.
"Otišao je jedan od mojih najdražih partnera. Lepo smo se družili. Bilo mi je lepo i lako sa njim - i tokom rada na probama i zatim na sceni i posle predstava", istakla je Bojković.
Ljiljana Lašić je podsetila da su puno radili zajedno, i na televiziji (Diplomci, Pozorište u kući) i u teatru (Rekviziter).
"Bili smo i prijatelji, često se sretali kao stari Vračarci. Umro je gospodin glumac u pravom smislu te reči. Đuza nije prihvatao da igra bilo šta. Scenu je shvatao veoma ozbiljno, za razliku od današnjih trendova", istakla je ona, dodajući da je i divno pevao, mada je to retko činio.
Uz napomenu da možda nije bio lak kao partner, istakla je da je to upravo zato što je pozorište shvatao krajnje ozbiljno, tražio je da se besprekorno zna tekst i nije pribegavao lakim scenskim rešenjima u cilju brze popularnosti.
"Rad sa njim bio je kao produžetak našeg školovanja na Akademiji", rekla je Tanjugu Lašićeva.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović primetio je da se znalo da zdravstveno stanje Stojiljkovića nije dobro, ali da su se ipak nadali drugačijem ishodu i profesionalci koji su radili sa njim i obični gledaoci.
"Utisak koji se nameće pri pomenu Đuze je sa jedne strane lakoća sa kojom je radio, a sa druge strane njegov neponovljivi šarm", naglasio je on. Kao primer naveo je lik iz serije "Srećni ljudi", gde je "Đuza igrao sitnog prevaranta, a vi ste kao gledalac ipak bili na njegovoj strani".
"Bio je od one vrste glumaca koji spadaju u legende. Voleli su ga ljudi u celoj bivšoj Jugoslaviji. Na filmu je i u malim ulogama uspevao da ostavi upečatljiv trag, da ne pominjemo šta je uradio za "Ljubav i modu". Kada se pomene taj film, prva asocijacija je numera "Devojko mala" koju je on izvodio", podsetio je Zelenović.
"Svoj velki talenat pokazao je na više planova. Poznat je njegov doprinos pozorištu, a ja ću ga se sećati kao voditelja emisije "Zabavnik" na radiju 80-ih godina, bilo je posebno zadovoljsvo slušati ga kako priča. Imali smo divne kontakte kada sam radio na televiziji, gde je učestvovao u pionirskom dobu sinhronizacije crtaća i postao nezaboravni Patak Dača", prisetio se Zelenović.
