Kantautor Bojan Marović popularnost je stekao vrlo mlad nakon pobede na "Sunčanim skalama", ali ga od 16. godine prati tužna sudbina, kada je ostao bez oca.
- Moj otac se ubio. To je bio trenutak, to nije bilo planirano. Ali, ja znam da on to nije hteo, to je prosto bio trenutak slabosti. Svi ih imamo, kad ti je muka od svega. Kad sam ga sahranjivao i spuštao u zemlju tada je otišlo pola mene. Nikad se nisam oporavio od toga. Laž je da vreme leči rane. Ne leči, samo to stavi negde tamo. Mnogo puta sam dolazio na njegov grob i pričao šta me muči. U početku se jesam pitao zašto i kako je došlo do toga da sebi oduzme život, ali kako godine idu shvatiš to je tako moralo biti.
Neko bi krivio Boga, ali nema veze on sa tim, to je samo tvoja odluka. Ništa nije ukazivalo da bi mogao da digne ruku na sebe, nikada. Zato je i bio grom iz vedra neba kada se to dogodilo, a zamisli samo kako boli nakon toga. Bio sam malo ljut neko vreme, jer sam smatrao da je trebalo da bude uz mene, ali sam mu oprostio sve - rekao je Bojan.
- Nisam stigao nikad da mu kažem toliko stvari koje bih mu rekao. Mislio sam da ćemo biti jako matori kad budemo pričali o svemu. Mene su moji roditelji dobili jako mladi, tako da kad sam ostao bez oca nisam izgubio samo tatu, već i prijatelja.
Više puta je isticao da mu ni počeci karijere nisu prošli glatko. On se doselio u Beograd 2003. godine, kad je bio student, a kako kaže trebalo je izdržati finansijski i mentalno, ali priznajte da je uvek držao do sebe.
- Pojavljivali su se razni menadžeri, razni neki ljudi, svako je uzeo po malo života, ali ja sam naučio od svakog po nešto, kako treba, a šta nikad ne smeš da postaneš u životu.
Bojan je jednom priliko otvorio dušu i priznao da je bilo dana kada nije imao šta da jede.
- U Beograd sam došao 2003. godine, imao sam ugovor sa producentskom kućom. Na svim mogućim tržnim centrima je bio moj poster, ljudi su me saletali na ulici, bio sam najtraženiji izvođač, a nisam imao dinara u džepu - rekao je Bojan i nastavio:
- Sećam se, dođem sa nastupa i kažu mi sutra ćemo ti dati novac i nikad ga ne dobijem. Kasnio sam da platim kiriju, zagrevao sam bajat hleb toliko puta da bi se zapalio u mikrotalasnoj. Sećam se da sam imao tri meseca oko 40 nastupa, jedan za drugim, a završio sam tako što sam jeo ostatke sendviča drugog čoveka.
- Dešavalo se da se probudim ujutru i nemam od čega da kupim doručak. Onda izađem na ulicu i ljudi se slikaju sa mnom, a ti samo moliš boga da ne sretneš nekoga da moraš da ga pozoveš na kafu, jer nemaš kako da je platiš - rekao je pevač i dodao:
- Danas se toga ne stidim, jer je to trnje koje je moralo da mi načne kožu i da shvatim da zbog muzike treba krvariti. Tada sam bio ponosan da ovo sve kažem, tek posle 20 godina sam rešio da ispričam istinu, jer na estradi ne smeš da ćutiš. Oduvek sam se razlikovao od estrade i zato i nisam za šoubiznis.
-Estrada je šugava priča, to je odvratan posao, to je kretenski posao potpuno, razumjete, ja se ne bavim estradom, ja se bavim muzikom. Ja da se bavim estradom, ne znam ni sam šta bi se desilo sa mnom jer to nije moj organizam, ja nema veze sa tim. Ali mnogi se na estradi ponašaju kao da je njihov stomak jedini na svetu, kao da ničiji ne postoji oko njih, kao da niko ne jede i ne pije, samo oni, samo mi, daj meni, ja ću.. I nije ih blam da budu po televiziji 200 puta dnevno iako nema razloga da priča niti ima šta da kaže.. ali izigravati pajaca po televiziji to mi je neverovatno... vidim nekima ozbiljno dobro ide.
Za vaspitanje, etiku, moral i sveukupan pogled na svet zaslužna je njegova majka, za koju uvek ima samo reči hvale i zahvalan je na tome što ona danas ne mora da radi dva posla.
- Nije meni bio cilj da budem ni bogat, a ni slavan, meni je bio cilj da moja majka ne mora da radi dva posla. Nikada više u životu. A moja majka je radila nekada i tri, da bismo mi danas bili takvi kakvi jesmo. Možda nismo idealni, a ja smatram da smo čestiti ljudi na kraju - rekao je Bojan, između ostalog, u emotivnoj ispovesti za beogradske medije.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
