Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.
Ovaj praznik u narodu je poznatiji kao Andrejevdan i veruje se da sa sobom nosi običaje koje bi trebalo ispoštovati.
Verujue se da je Sveti Andrej imao je čudesne moći kojima je isceljivao bolesne, među kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišćansku veru. To je bio razlog da namesnik Eteata, izda naređenje da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i učinjeno.
NE PROPUSTITE
Međutim, tada je moć Svetog Andreja još više došla do izražaja. Ranjen i izmučen, razapet na krstu, delio je narodu korisne pouke, propovedavši veru hrišćansku. Njegova duša napustila je ovozemaljski svet u 62. godinu.
Prema predanjima, čak i nakon njegove smrti, osetilo se dejstvo njegovih moštiju, preko kojih je nastavljena njegova misija - da leči uboge i bolesne. Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.
NE PROPUSTITE
Vera i običaji
Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.
Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na "mečkina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude i da zato tada ne valja ići u lov na njih. Na današnji dan valja jesti kukuruz!
NE PROPUSTITE
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u "moderna vremena" ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.
Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave "hleb za mečku", za koji tvrde da ostaje svež godinu dana. Kao svog zaštitnika proslavlja ga i Kraljevski dvor Karađorđevića.
