Gali su najčešće predstavljeni kao varvarski ratnici dugih brkova i kosa, koji nose krilate šlemove i proždiru pečene divlje svinje.
Izložba koja je otvorena u centralnom francuskom gradu Klermon Feranu pobija sve ove stereotipe, konfrontirajući mit sa najnovijim istorijskim faktima na temelju nedavnih arheoloških otkrića. Postavka "Tumulte gaulois" (Galska graja) predstavlja do 23. novembra više od 300 eksponata iz nekoliko francuskih i stranih muzeja.
Keltski narod usmene tradicije, koji je živeo u gvozdeno doba (od 850 do 50 godine p.n.e.), Gali nisu ostavili nijedan pismeni trag na vlastitom jeziku. Julije Cezar bio je prvi koji je opisao stanovnike Galije, teritorije koja se pružala s one strane Alpa, u svom delu "Komentari o Galskom ratu", u kojem govori o svojim vojnim podvizima.
"Kasnije, antički tekstovi i skulpture predstaviće Gale kao krvoločne, kosmate varvare, "imidž" koji će im ostati prilepljen vekovima, a koji će inspirisati brojne generacije umetnika", objasnila je Amandin Roaje, kustos muzeja Rože Kijo u Klermon Feranu koji je domaćin izložbe.
U tom kontekstu ona je spomenula i čuveni strip Asteriks koji je, takođe, znatno doprineo popularizaciji te anahrone predstave o Galima.
Naime, arheološka otkrića poslednjih nekoliko godina ukazuju na "prosperitetan narod, koji je vodio intenzivnu trgovinu sa Mediteranom i to mnogo pre dolaska Rimljana", tvrdi Kristin Bujok, direktorka muzeja Barguan u kojem je predstavljen arheološki deo izložbe.
Umesto drvenih koliba, pronađeni su tragovi velikih aristokratskih farmi koje su proizvodile za obližnje gradove.
"Gali nisu lovili divlje svinje već su uzgajali kokoške i svinje. Nisu ni klesali menhire koji datiraju iz neolita", navodi Bujok, dodajući da Gali nisu bili nikakvi čupavi divljaci - služili su se češljem i pincetom, i posedovali razne alatke, uključujući hirurške instrumente.
