Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i Srpska pravoslavna crkva i vernici slave ga 28. avgusta kada se završava i post koji traje 14 dana.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja". Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.
Kao svetiteljka, majka i žena, ona jedina razume dušu baš svake žene. U narodu se smatra da Velika Gospojina razume žensku misao, bol i patnju. Zbog toga što razume, smatra se da ova svetiteljka i prašta.
Širom Srbije, još od naših predaka, na ovaj dan se organizuju slavlja, vašari, ali i neke porodice ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu. Za praznik se vezuju razni običaji, a jedan od vodećih jeste da se danas ne radi ništa rukama, niti započinje posao, ne rade se teški fizički poslovi. Postoji stari običaj da do današnjeg dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi sa novim, jesenjim radovima.
