Navršava se 85 godina od 12. juna 1929, datuma rođenja Anelis Mari Frank, poznate kao Ana Frank, čiji je dnevnik postao simbol stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
U vreme kada je započelo sistematsko plansko uništavanje Jevreja od strane nemačkih nacista, u Nemačkoj, kao i zemljama Evrope koje je Nemačka okupirala, njena porodica je izbegla u holandski grad Amsterdam, gde je od 1942. živela u tajnom skrovištu, da bi ih ipak 1944. godine Gestapo otkrio. Sve vreme devojčica je vodila dnevnik koji je postao dragoceno, potresno svedočanstvo o vremenu zla. Poslednji zapis u dnevniku nastao je 1. avgusta 1944.
Tri dana potom celu grupu skrivenih, među kojima je bila i Ana, uhapsila je holandska policija na osnovu zapovesti gestapovca Karla Jozefa Zilberberga. Njih sedmoro je stradalo. Ana i njena sestra Margo Frank od epidemije tifusa, marta 1945, u logoru Bergen-Belzen. Od članova njene porodice rat je preživeo jedino Anin otac.
Posle Drugog svetskog rata pronađen je i 1947. objavljen njen potresni dnevnik pisan tokom dve godine u skrovištu. Eleonora Ruzvelt, supruga američkog predsednika Frenklina Ruzveta, i poznati humanitarni aktivista, u predgovoru prvom izdanju knjige napisala je da nju jedinstvenom čini i mladost autora "jer se mladi ne boje da govore istinu".
"Anin dnevnik je primeren spomenik njenom profinjenom duhu i duhu onih koji su radili i rade u službi mira", naglasila je Eleonora Ruzvelt.
U Amstedamu je sredinom pedesetih 20. veka, na mestu nekadašnjeg utočista otvoren Muzej Ane Frank, koji godišnje posećuju stotine hiljada ljudi.
