Epidemiolog dr Nebojša Buhucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici poručuje da je tuširanje neophodno uvek pre i posle izlaska iz reke, jezera ili bazena, pogotovo ako se kupamo na divljim plažama, a upravo tamo nema tuševa.
- U letnjem periodu imamo više mikropovreda, jer smo više napolju, aktivniji smo i često hodamo u papučama. Ako se ne istuširamo mogu nastati razne infekcije. Naime, kao reakcija ne nečistoću i prisustvo mikroorganizama u vodi dolazi do dermatitisa, osipa po koži. Tuširanje je zbog toga neophodno – kaže dr Nebojša Bohucki.
Izbegavajte mulj i blato
Upozorava da velike zdravstvene probleme može prouzorkovati kupanje na divljim plažama gde ima mulja i blata, jer takve teritoriju po pravilu noću obilaze glodari.
Deluje jezivo, ali pacovi i drugi glodari šetaju uz reke i jezera. Urinom dodatno kontaminiraju plažu i vodu, a oboljenje koje možemo zbog toga dobiti je leptospiroza. U pitanju je skup bakterijskih bolesti koje registrujemo svake godine. Uopšte nije bezazlena bolest i nastaje tako što ljudi dolaze u kontakt sa izlučevinama glodara preko mikropovreda na koži – objašnjava dr Bohucki.
Uzročnici leptospiroze su miševi, pacovi, voluharice, ali i domaće životinje koje su inficirane i izlučuju leptospire mokraćom, a čovek se inficira putem povreda na koži, mada ređe i putem sluzokože, respiratornog ili digestivnog trakta.
Simptomi
U prvoj fazi bolesti javlja se jeza, groznica, glavobolja, temperature i bolovi u mišićima, prisutno je povraćanje. Mogu da se jave oštećenja jetre, bubrega, pluća, a jaka prokrvljenost oka podseća na zečje oči. Bolesnik je dehidriran i nakon ove faze i nekoliko dana asimptomatskog perioda ponovo raste temperature.
Zdravstveni problemi mogu nastati i ako progutamo rečnu ili jezersku vodu ili vodu iz kanala koji su sve posećeniji, pogotovo tokom tropskih vrućina.
- Deca po pravilu gutaju vodu, ali ne bi smeli ni da je udišemo. Ljudi koji nisu dobri plivači prave jače pokrete i stvaraju oko sebe nepotrebne kapljice, gutaju ih ili udišu i na taj način unose mikroorganizme u sebe. Kada su bazeni u pitanju, oni se dezinfikuju, nekada čak i preterano što može da iritira konjuktivu, oči. Međutim, kada je veliki broj ljudi na bazenu veoma lako se šire virusne infekcije. Često na bazen odlaze ljudi koji imaju virusno oboljenje jer nisu u toj meri bolesni da ne bi otišli na kupanje i tako infektivni šire uzročnike u samu vodu i bliskim kontaktima – ističe dr Bohucki.
Kupači posle izlaska iz vode, osim što moraju uvek da se istuširaju, neophodno je da imaju svoje papuče i peškir.
- Ako se ne istuširamo, ne operemo ruke, a jedemo na bazenu i pozdravljamo se sa prijateljima osoba može da dobije temperature i stomačne viruse, nastaće gastro promene. Ruke se moraju prati. Zaključak je da ako imamo povrede na koži ne treba da idemo na kupanje tih dana jer su one ulaz za mikroorganizmne, a kada smo već na kupanju mora se voditi mnogo računa o higijeni da bi izbegli dermatitise, osipe, crevne infekcije, zapaljenje uha, spoljašnjeg koje se prenosi na srednje kada neko roni i drugo – zaključuje dr Bohucki.
