Hrišćani širom sveta danas obeležavaju Vaskrs, praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću. To je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Kako se određuje datum Vaskrsa
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena. Ove godine svi hrišćani proslavljaju Uskrs istog dana - 20. aprila.
Praznik Vaskrsenja Hristovog slave svi hrišćani sveta zajedno, po proceni, oko 2,5 milijarde. Zajedničkog slavlja Vaskrsa u ovom veku biće ukupno 31 puta, a prvo sledeće je 2017. godine. Razlika između datuma katoličko-protestantskog i istočnog, pravoslavnog Vaskrsa, biće sledeće godine nedelju dana, a 2016. čak pet nedelja.
