Danas se navršava 125 godina od kada je 1889. u Parizu završen Ajfelov toranj, tada najviša građevina na svetu. Metalni toranj visine 300 metara (sada oko 320 metara zbog TV i antene za mobilnu telefoniju), planiran je u prvo vreme samo kao eksponat, ujedno i glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu kojom je obeležena 100-godišnjica Francuske revolucije.
Kada je toranj sagrađen, mnogi Parižani smatrali ga ruglom koje treba ukloniti. Sticaj okolnosti je međutim doveo do činjenice da je već dugo jedan od simbola tog grada, a u startu je smatran za svojevrsno remek delo. Posle dvogodišnje gradnje, inaugurisan je 31. marta, a svečano je otvoren 6. maja 1889. Od te godine do danas je verovatno najpoznatiji simbol Pariza. Godišnje ga poseti više od pet miliona ljudi.
Ime je dobio po inženjeru Gistavu Ajfelu (1832-1923) koji je predvodio tim stručnjaka, a prethodno se istakao kao graditelj mostova i vijadukta na železnicama, ali i metalne konstrukcije za Kip slobode. Po predanju, Ajfelov atelje je (početkom 20. veka) bio i autor jednog objekta u Srbiji. Reč je o brodskoj prevodnici u Bečeju na Tisi, koja je poznata pod nazivom Šlajz. Ista je navodno situacija i sa negdašnjim gvozdenim mostom u današnjem Zrenjaninu (tadašnjem Velikom Bečkereku, od 1935. do 1946. Petrovgradu).
U lokalnim bečejskim hronikama navodi se da je Ajfel jedno vreme i živeo u Bečeju, i to u susedstvu Bogdana Dunđerskog, ali realnih dokaza o tome nema. Svestrani Ajfel se istakao i u naučnom radu iz oblasti meteorologije, radiotelegrafije i aerodinamike. A na tornju koji, usred Pariza, nosi njegovo ime, posetiocima su, između ostalog, na raspolagnju i dva restorana, "Visina 95", koji se nalazi na isto toliko metara i "Žil Vern" na drugom spratu. Na prvom spratu su još i prodavnice suvenira, pošta.
Na najvišem spratu, odakle se pruža pogled na Pariz i okolinu smeštena je i replika Ajfelove kancelarije, a tu je i njegova voštana figura. Priča se da je u jednom od restorana svakodnevno ručao poznati francuski književnik Gi de Mopasan, ne zato što mu se to mesto sviđalo, već navodno zato što je to bilo jedino mesto u Parizu "odakle ne vidi toranj".
