U jeku epidemije maske i rukavice su nam bile, moglo bi se reći, najbolji prijatelji. Brojevi zaraženih i preminulih su konstantno rasli, a oni koji su morali napolje, mimo preporuke da se ostane kod kuće, najviše su se družili sa ovim rekvizitima.
Kako je intenzitet epidemije u svetu opao, vanredna stanja i restrikcije postepeno ukidane, pored socijalne distance, ostala je samo još obaveza da se nose maske i rukavice.
Međutim, dok nas s jedne strane štite, s druge strane, zbog ljudske nepromišljenosti, one mogu da uzrokuju drugu vrstu problema.
Materijali od kojih se prave maske, rukavice, viziri, pleksiglas koji se sve više koristi, u najvećem broju slučajeva su nerazgradivi ili veoma teško razgradivi.
Kako navodi Plastick Attack France, za razgradnju hirurških maski u prirodi potrebno je i do 450 godina.
Iako se radi o potencijalno zaraznom otpadu, sve češće se on može videti na ulicama. U Francuskoj se razmatra predlog da se uvede novčana kazna od 300 evra za bacanje ovakvog otpada.
Iako kazna za ugrožavanje javnih površina u Francuskoj već postoji i ona iznosi 68 evra, narodni poslanik francuske Nacionalne skupštine i pokretač ideje da se kazne plaćaju 300 evra Erik Paže, smatra da ona nije dovoljna.
