Beograd je danas prestonica sa najzagađenijim vazduhom u Evropi.
Kako pokazuju merenja u realnom vremenu, u Beogradu je u 11 sati pre podne zagađenost vazduha iznosila 182 mikrograma suspendovanih čestica po kubnom metru vazduha.
Jedini zagađeniji grad u Evropi je italijanska Breša, gde je izmereno enormnih 615 mikrograma čestica po kubnom metru.
Stepen zagađenja koji je registrovan u Beogradu spada u nezdrave, što znači da svi stanovnici mogu da osete zdravstvene tegobe, dok kod osetljivijih osoba mogu da izazovu i ozbiljne zdravstvene simptome.
U istoj zoni nezdravog vazduha nalazi se još ukupno osam gradova u celoj Evropi, u kojima se beleži zagađenost od 152 do 170 mikrograma po kubnom metru, među kojima su Zenica, Sofija, po jedan grad u Austriji i Ukrajini, kao i četiri grada u Poljskoj.
Interesantno je da je visoka zagađenost vazduha u Beogradu iako je temperatura vazduha prilično visoka i nije počelo grejanje.
Visoka koncentracija suspendovanih čestica u vazuduhu može biti posledica sagorevanja ogreva u pećima, rad motora automobila i industrijskih postrojenja.
Suspendovane čestice sastoje se od dima, čađi, prašine, soli, kiselina i metala.
Prosečna vrednost ne bi trebalo da prelazi 50 mikrograma po kubnom metru.
