Kolike su razmere ogromnih požara u Amazoniji možda najuverljivije pokazuju satelitski snimci koje je objavila Američka svemirska agencija NASA.
Uznemirujući snimci NASA ukazuju na razmere požara koji su u proteklom periodu zahvatili amazonsku prašumu, često nazivanu — pluća planete.
Vatra i dim iz Amazona jasno se vide iz svemira, a fotografije koje je objavila NASA jasno pokazuju da je situacija u nekoliko brazilskih država zastrašujuća. Snimci prikazuju i porast vatre i dima u brazilskim državama Rondoniji, Mato Grosou i Amazonasu.
Više od polovine požara je u ogromnom Amazonskom basenu, gde živi više od 20 miliona ljudi.
Od početka godine izbilo je više od 75.000 požara, što je 83 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a najviše ot kada se vodi evidencija o tome. Poslednji požari divljaju već tri sedmice, što je podstaklo antivladine proteste i alarmiralo međunarodnu javnost.
Ekološke organizacije i istraživači kažu da su vatru najverovatnije zapalili ljudi koji su želeli da očiste zemlju da bi je koristili u poslovne svrhe.
"Nezapamćeni požari koji pustoše Amazon su međunarodna tragedija i opasan doprinos klimatskom haosu", rekao je Kristijan Poarije, programski direktor neprofitne organizacije "Amazon voč".
U međuvremenu, brazilski predsednik Žair Bolsonaro uputio je vojsku da pomogne u gašenju.
Blizu tačke bez povratka – opasnost po čitav svet
Prema najnovijem istraživanju, seče, paljenja, suše i poplave uskoro bi mogle da nanesu dovoljnu štetu prašumi u Amazoniji od koje ne samo da neće uspeti da se oporavi, već će najveća svetska prašuma ući u ciklus odumiranja.
"Ukoliko Amazonska prašuma dostigne dovoljan nivo gubitka zelenog pokrivača, čitav region pretrpeće nepopravljive promene koje će promeniti zeleni krajolik u savanu sa raštrkanim delovima pod niskim zelenilom, a gubitak biodiverziteta biće katastrofalan po čitav svet."
Upozorenje dolazi iz izveštaja istraživanja objavljenog u časopisu Sajens advanses (Science Advances), čiji su autori Karlos Nobre, predsedavajući odeljenja za klimatske promene na brazilskom nacionalnom Institutu za nauku i tehnologiju (INPE), i Tomasa Lavdžoja sa Univerziteta "Džordž Mejson" u SAD.
"Amazonski sistem je blizu tački bez povratka", naveo je Lavdžoj.
