Zasadi drvo, zasadi svoj kiseonik: Čuvajmo šume!

Šume i šumski ekosistemi su neophodni za život na Zemlji. Postoje tri osnovne funkcije šuma: zaštitno-regulatorne, proizvodne (privredne) i sociokulturne, a najznačajnije među njima svakako su: proizvodnja kiseonika i prečišćavanje vazduha, zaštita biodiverziteta, zaštita zemljišta od erozije, uticaj šuma na količinu padavina... Šume nas štite od buke, vetra i drugih spoljašnjih uticaja, one regulišu klimu, a pored svega ovoga, drvo kao materijal koristimo svakodnevno. Zbog ovih i brojnih drugih funkcija šuma, veoma loše utiče svaka neplanska, odnosno bespravna seča.

Dejan Miletić, rukovodilac odeljenja za zaštitu šuma i zaštićena prirodna dobra u JP „Srbijašume“, kaže da je zakonom zabranjeno pustošenje i krčenje šuma, seča koja nije planirana kao redovan vid obnavljanja i ona koja nije u skladu s planovima gazdovanja šumama, sečenje strogo zaštićenih vrsta, kao ni paljenje vatre u šumi na udaljenosti manjoj od 200 metara.

Obeležavanje stabala

- Seča stabala se može vršiti isključivo u skladu sa planskim dokumentima, nakon obeležavanja stabala za seču. Zabranjeno je da se posečeno drvo stavlja u promet dok se ne označi šumskim žigom i dok se ne izda otpremnica koja prati drvo u prometu. Seča šume se može obavljati u toku cele godine, osim kada su u pitanju seče u svrhu obnavljanja šuma, koje se sprovode u vreme mirovanja vegetacije, odnosno u toku jeseni i zime. Za bespravnu seču, odnosno seču koja nije u skladu sa planskim dokumentima, predviđene su kazne za pravna lica od 300.000 do tri miliona dinara, za preduzetnike od 100.000-500.000 dinara, a za fizička lica od 10.000-100.000 dinara - kaže Miletić i dodaje da JP „Srbijašume“ ima zadatak da štiti šume, sprečava, suzbija i otklanja posledice od biljnih bolesti, insekata, glodara, divljači, stoke, čoveka, požara, elementarnih nepogoda:

- Od svega navedenog, šumski požari izazivaju najveće ekološke i ekonomske katastrofe koje mogu da zadese šumske ekosisteme, a predstavljaju veoma ozbiljan i uvek aktuelan društveni, privredni i ekološki problem.

Šumski požari pretvaraju čitave predele u pustoš, uništavaju biodiverzitet i imaju negativne posledice na životnu sredinu čitavih područja, nanoseći neprocenjivo veliku štetu. Statistika alarmantno upozorava da je čovek u preko 95 odsto slučajeva uzročnik pojave šumskih požara, bilo iz nehata ili nepažnje. - Sprovodeći preventivne mere zaštite šuma od požara, posebnu pažnju usmeravamo na izgradnju vodozahvata i osmatračnica, kao i na održavanje postojećih i izgradnju novih protivpožarnih proseka koji imaju nezamenljivu ulogu u prevenciji, ali i obezbeđivanju brze reakcije i dostupnosti prilikom akcije gašenja šumskih požara - kaže Miletić i naglašava da je odgovornost za čuvanje privatnih šuma na samim vlasnicima šuma.

Suzbijanje seče

Slađana Dabić iz JP „Vojvodinašume“ kaže da su nemaština i nemogućnost da se na drugi način dođe do sredstava za život, kao i blizina šume, koju počinioci tretiraju kao „svačiju svojinu“, najčešći uzrok bespravne seče na području kojim gazduje ovo preduzeće.

- Mehanizam suzbijanja bespravne seče relativno je jednostavan. Kazne koje bi uključile ne samo vrednost posečenog drveta nego i sve troškove koji su prethodili tokom gazdovanja, kao i troškove koji prate podizanje nove šume na mestu posečene pre kraja proizvodnog ciklusa, najbolja su odbrana od krađe jer deluju destimulativno na počinioce - kaže Dabićeva i dodaje da se opasnost od pojave šumskih prizemnih požara povećava za vreme sušnih perioda:

Elementarne nepogode

- O povećanoj ugroženosti od požara može se govoriti u rano proleće, nakon topljenja snega pa do početka vegetacije, i u jesen, ukoliko je vreme izuzetno suvo. U oba perioda javljaju se velike količine suve trave koja se lako pali i brzo gori. Od požara je naročito ugrožen deo šume u delu iza nasipa, branjenom od poplave, koji se graniči s poljoprivrednim zemljištem ili se nalazi u blizini naselja, gde se često pale korov i strnjika. Ugroženi su i delovi šume u blizini vikend-naselja, kao i delovi šume s aktivnim radilištima i pojačanim prometnim pravcima.

Pored elementarne nepogode, ili „više sile“, kako se to u narodu često kaže, čovek je, nažalost, najčešći uzročnik štete u šumi, zato podizanje nivoa svesti o značaju odgovornosti ljudske populacije treba da bude prioritet svih aktera društvene zajednice.

PRIJAVITE BESPRAVNU SEČU

Ukoliko neko od građana misli da je izvršena ili je u toku bespravna seča, to može prijaviti najbližoj šumskoj upravi. Broj telefona šumskih uprava možete naći na sajtu srbijasume.rs ili vojvodinasume.rs.

ZAPALJIVI MATERIJAL U ŠUMI PREDSTAVLJA

živi biljni pokrivač zemljišta žbunasta vegetacija oboreno drveće i grane šumska stelja (šumska prostirka, formirana od opalog lišca sa drveća) panjevi, kao i korenje drveća

Zasadi drvo

AKCIJA SADNJE STABALA U SRBIJI

Prepoznajući značaj šuma, „Adrija medija grupa“ i „dm drogerie markt“, zajedno sa institucionim partnerima, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Privrednom komorom Srbije, Pokretom gorana Srbije i botaničkom baštom „Jevremovac“, pokrenuli su projekat pod nazivom „Zasadi drvo“.

„Adrija medija grupa“ i „dm“, kao dve društveno odgovorne kompanije, ovom akcijom pre svega žele da podignu svest o važnosti pošumljavanja područja kojima je to potrebno, kao i o zaštiti životne sredine kako za nas tako i za buduće generacije. Projekat „Zasadi drvo“ trajaće četiri meseca, nakon čega će otvaranjem sezone jesenjeg pošumljavanja biti pružena prilika građanima da zasade svoje drvo tokom jednodnevne radne akcije koja će se održati poslednje subote u oktobru, kada će biti zasađeno preko 50.000 sadnica širom Srbije. Krajem avgusta objavićemo spisak tačnih lokacija na teritoriji cele Srbije, a svim građanima koji žele da se priključe našoj akciji biće obezbeđene sadnice.