Velika akcija Adrija Medija Grupe i DM Drogerie Markta: Šume su najveći prirodni resurs

Šumski kompleksi imaju veliki značaj u opstanku planete, živog sveta na njoj, ali i u životu čoveka. Šuma predstavlja prirodno bogatstvo i prirodni resurs čijim se održivim korišćenjem može ostvariti dobrobit za društvo u celini.

Šuma je obnovljiv resurs, a održivim i racionalnim gazdovanjem može se koristiti kroz vekove. Postojeća strategija razvoja šumarstva definiše da se šumama održivo gazduje, odnosno da se njima upravlja i da se koriste na takav način i u takvom obimu da se održava njihova biološka raznovrsnost, unapređuje sposobnost obnavljanja, vitalnost i njihov potencijal, da u sadašnjosti i budućnosti ispunjavaju ekološke, ekonomske i socijalne funkcije.

Ekonomski značaj šuma ogleda se u proceni opštekorisnih funkcija šuma u cilju ostvarivanja prihoda. Ekonomski značaj šuma može se sagledati u korišćenju drveta i drvnih proizvoda, kao i sakupljanjem, preradom i doradom nedrvnih šumskih proizvoda, gde između ostalog spadaju i šumski plodovi, lekovito bilje, jestive gljive i drugo.

Ekonomski značaj šuma

Vladimir Nikolić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Upravi za šume, kaže da možemo reći da su ovo direktne koristi od šuma koje se mogu sagledati preko naplate krajnjim korisnicima usluga.

"Ekonomski značaj šuma je veliki, i sa stalnim porastom potrošnje drveta, kako u Srbiji tako i u svetu raste i ekonomski značaj. Drvo dobijeno održivim gazdovanjem predstavlja važan resurs i za sektor šumarstva i za sektor drvne industrije. Drvo predstavlja sirovinu za drvnu industriju, industriju nameštaja, sektor građevinarstva, hemijsku industriju, sektor rudarstva i sektor energetike, gde se kao ekološki prihvatljiv energent sve više koristi kao zamena za fosilna goriva. Procene pokazuju da će u budućnosti drvo predstavljati važan izvor zelene energije, imajući u vidu da korišćenje drveta kao goriva pozitivno deluje na smanjenje emisije gasova staklene bašte, kao i to da se korišćenjem drveta kao goriva smanjuje energetska nezavisnost jedne zemlje od uvoza fosilnih goriva. Pored činjenice da sektori šumarstva i drvne industrije učestvuju u bruto društvenom proizvodu sa oko 1,5 odsto, potrebno je naglasiti da su sa sektorom šumarstva povezani i drugi sektori u okviru kojih se vrši procena ekonomskih i ekoloških funkcija šuma. Ekonomski značaj šuma ogleda se i u ostvarivanju prihoda unapređenjem i razvojem različitih vidova turizma, imajući u vidu da su neki od naših najvećih turističkih centara locirani upravo u šumskim područjima, poput Kopaonika, Tare i Stare planine", kaže Nikolić.

Važnost šumskih ekosistema

Kada govorimo o ekološkom značaju šuma, u prvim decenijama novog milenijuma on prevazilazi ekonomski značaj šuma i ova razlika će sa promenama koje se dešavaju u prirodi sve više biti izražena. Ekološki značaj šuma ogleda se u njihovom uticaj na vazduh, vodu, zemljište, klimu, biljni i životinjski svet, kao i na prostor u celini. Na prvom mestu šume služe kao prečistač vazduha i činjenica da jedan hektar šume visokog porekla apsorbuje četiri tone ugljen-dioksida, dok istovremeno oslobađa tri tone kiseonika, govori o izuzetnoj važnosti postojanja šumskih ekosistema.

"Pored ovog, šume predstavljaju i svojevrstan filter za dobijanje pijaće vode i najveći broj izvora lociran je upravo u šumskim područjima, dok se njihova uloga ogleda i u zaštiti zemljišta od erozije. Takođe, jedna od najvažnijih ekoloških funkcija šuma jeste i ta da one imaju važnu ulogu u procesu kruženja nutrijenata, kao i da predstavljaju stanište za više od 80 odsto terestričnih vrsta biljaka, životinja i insekata", kaže Nikolić i dodaje:

"Na međunarodnom nivou šume su prepoznate kao ključna komponenta za održivi razvoj u budućnosti i za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Ovim se pred savremeno šumarstvo stavlja važan zadatak održivog gazdovanja šumskim ekosistemima u cilju ublažavanja i adaptacije na klimatske promene. Pravilan izbor vrste drveća kojima odgovaraju izmenjeni klimatski uslovi može obezbediti dugoročno osiguravanje pravilnog rasta i razvoja šumskih ekosistema, a uz to i zadovoljenje društvenih potreba u ekonomskom, ekološkom i socijalnom smislu."

Najava

U ČETVRTAK PODKAST NA KURIR.RS

I ovog četvrtka na Kurir.rs, na kategoriji „Zasadi drvo“, puštamo podcast. Ove nedelje sagovornik nam je Vučeta Obradović, osnivač „ImpactECO“.

AKCIJA SADNJE STABALA U SRBIJI

Prepoznajući značaj šuma, „Adrija medija grupa“ i „dm drogerie markt“ zajedno sa institucionim partnerima, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Privrednom komorom Srbije, Pokretom gorana Srbije i botaničkom baštom „Jevremovac“, pokrenuli su projekat pod nazivom „Zasadi drvo“.

„Adrija medija grupa“ i „dm“, kao dve društveno odgovorne kompanije, ovom akcijom pre svega žele da podignu svest o važnosti pošumljavanja područja kojima je to potrebno, kao i o zaštiti životne sredine kako za nas tako i za buduće generacije. Projekat „Zasadi drvo“ trajaće četiri meseca, nakon čega će otvaranjem sezone jesenjeg pošumljavanja biti pružena prilika građanima da zasade svoje drvo tokom jednodnevne radne akcije koja će se održati poslednje subote u oktobru, kada će biti zasađeno preko 50.000 sadnica širom Srbije. Krajem avgusta objavićemo spisak tačnih lokacija na teritoriji cele Srbije, a svim građanima koji žele da se priključe našoj akciji biće obezbeđene sadnice.

Uputstvo

DODELA BESPLATNIH SADNICA

Fizičko lice koje ima odgovarajuće zemljište za pošumljavanje, minimalne površine pet ari, ima pravo na besplatan sadni materijal za pošumljavanje. Sve dodatne informacije o dodeli besplatnih sadnica možete naći na sajtu www.upravazasume.gov.rs.

EKOLOŠKO I ODRŽIVO POSLOVANJE KOMPANIJE DM

U GLOBALNOJ BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Među najvažnijim postulatima korporativne politike kompanije „dm drogerie markt“ je ekološko i održivo poslovanje, a jedna od aktivnosti koju sprovodi kako bi doprinela zdravijoj životnoj sredini su projekti usmereni na kompenzaciju emisije ugljen-dioksida.

Zato se i njen brend „alverde“ prirodna kozmetika od 2013. godine uključio u pošumljavanje u gradu Sodo u južnoj Etiopiji, koje doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena i oporavku ekosistema u ovom području. Pre početka projekta, sve veći delovi šume bili su žrtvovani za potrebe poljoprivrede, mnoge životinjske vrste su nestankom šume izgubile svoje stanište, a svaka jača kiša odnosila je plodno tlo.

Zahvaljujući 754.500 stabala koja su posađena, zemlja se oporavlja, usevi su zaštićeni, a u tom području ponovo je naseljeno osam ugroženih životinjskih vrsta. Pored doprinosa ekosistemu, projekat je doprineo i ekonomskom napretku lokalnog stanovništva. Kako je u pitanju oblast koja pokriva i graničnu površinu od 1.700 hektara, osim poljoprivrede i šumarstva, ovde se uzgajaju i lokalno povrće i lekovito bilje, koji poboljšavaju ishranu i medicinsku negu ljudi. Održavanje svih kultura obavljaju sami meštani, a zahvaljujući pošumljavanju, dosad je više od 100 ljudi stalno zaposleno, dok je više od 2.000 njih pronašlo sezonske poslove, što je veliki doprinos razvoju celog regiona.