Kao i pravoslavni, katolički praznici okupljaju porodice i s radošću se dočekuju među vernicima.Uskrs je za katoličke zajednice i vernike središte čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu. Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija (crkvene povorke – litije) s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i urkrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.
Inače, spada u praznike čiji je datum promenljiv i svake godine, ili bar svake druge godine pada na različit datum. On je u direktnoj zavisnost od Pashe, jednog od najvećih jevrejskih praznika,povezanog sa izbavljenjem Jevreja iz egipatskog ropstva.
Katolička crkva,odnosno Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja mada su oni u suštini slični i kod pravoslavaca i kod katolika.
Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Pepelnicom (Čista sreda) kada počinje post, koji povezuje zimsko i prolećno vreme i traje sve do Uskrsa. Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom tom obredu još jedno sasvim posebno obeležje. Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto i pripremi što više raznovrsne hrane.
Uskršnja svetkovina počinje nakon jutarnje mise. Tada je tradicija da se pale vatre, takozvane vuzmenke, koju pripremaju vernici ispred crkava. U nekim mestima se čuvaju običaji da ponedeljkom, na Drugi dan Uskrsa, momci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju ukrašenim jajima i nekim drugim poklonima.
Katolička crkva, kao i pravoslavna i njihovi vernici obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet Isus Hristos. Veliki petak ili Strašni petak je najznačajniji dan u nedelji stradanja.To je dan posta i običaji nalažu da se ne rade poslovi u kući, niti na njivi.
Na Veliki petak Crkva i vernici sećaju se događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, nošenja krsta na putu prema Golgoti, praštanja dželatima, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob.
Osim što je dan najveće hrišćanske žalosti, Veliki petak je za Crkvu i vernike i najozbiljnije i najtajanstvenije stanje čovekove duše koja se klanja ljubavi i žrtvi Bogočoveka. Na Veliki petak, dan Isusovog razapinjanja na krst, strogo se posti i samo se tri puta jede u toku dana, a osim ribe, ne sme se jesti ništa što je životinjskog porekla. Tokom subote priprema se trpeza za Uskrs, a u nedelju na dan Uskrsa odlazi se na prepodnevnu misu.
Za Uskrs se farbaju i ukrašavaju jaja, a početak ovog običaja potiče iz ranih hrišćanskih vremena. Sledbenica Isusa Hrista Marija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izišla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos Vaskrse“ i pružila mu na dar ofarbano jaje. Kada su hrišćani doznali za ovaj dar Svete Marije Magdaline, onda su i oni počeli da se ugledaju na nju. Od tada, svuda u dane Vaskrsenja Hristovog, pripremaju se uskršnja jaja kao simbol njegovog vaskrsenja.
Sa pripremom i šaranjem uskršnjih jaja vezani su razna verovanja i kod katoličkih vernika, koja svedoče o njihovom važnom značaju u religioznom životu svakog naroda. Prvo jaje koje se skuva obično se farba crvenom bojom, koja je simbol Hristove krvi, i čuva se tokom cele godine kao Čuvarkuća.
Nemci i Austrijanci imaju običaj na Veliki četvrtak da daruju zeleno jaje.
Uskršnja jaja (pisanice) se poklanjaju, a u nekim krajevima se pale praznične vatre. Uskršnje slavlje se završava Belom nedeljom-prva nedelja posle Uskrsa, a naziv joj je povezan uz odeću koja bi trebalo da se nosi.
Deca najviše vole ovaj praznik zbog šarenih jaja koja donose veliku radost i njima ali i svim ukućanima.
Stil / Agromedia.rs
Bonus video: