Srpskoj književnici Maji Volk nikako da se okonča ciklus gorkih životnih razočaranja, ali vedra i optimistična uprkos nedaćama, zadržava dobro poznati osmeh. Prethodne nedelje vratila se iz Atine gde je sa sinom i njegovom devojkom otišla da preuzme stvari od bivšeg verenika Nikosa Gusgunisa.
Iako je želela da se ne sretnu, nije očekivala gorka poniženja koja joj je priredio bivši verenik, ostavivši sve njene stvari u kesama za đubre ispred ulaznih vrata svog dvorišta. Ipak, poznata po vedrom duhu, Maja je sa osmehom na licu govorila za "Story" o svemu što joj se desilo u Grčkoj.
- To je bilo konačno stavljanje tačke na jedan period ljubavi. Na kraju je sve i u emotivnom smislu dobro ispalo, jer on nije želeo ni da me vidi, tako da sam čekajući na prijatnom vetriću u dvorištu crkve pedeset metara od njegove kuće bila pošteđena izliva negativnih otrovnih osećanja. S druge strane, moj Mihailo mu je sve rekao na lep način, nije mu dozvolio da vređa i “poklopio” ga je argumentima. Najvažnije je da se veliki blender vratio kući.
Iako je imala podršku sina Mihaila, teško je podnela poniženja koja su je sačekala u glavnom gradu Grčke. Mada je svesna da sve što njen bivši verenik radi nije u skladu sa ponašanjem mentalno zdrave osobe, jer kako i sama kaže na njega je period izolacije i pandemije korona virusa loše uticao. Ispred ulaznih vrata ostavio je sve njene stvari spakovane u kese za đubre koje je Mihailo pokupio dok ga je ona čekala u blizini Nikosove kuće.
- Mislim da su korona i naša razdvojenost bile okidač za paranoju koja je već bila prisutna. Počelo je sa strahom od krađa, strahom od Cigana, strahom od požara, a sada je sve to dobilo neslućene dimenzije.
- Znam da on za sve koristi velike kese pseće hrane, i u 13 kesa je pokušao da spakuje sve – od fotografija, garderobe, do blendera i dehidratora. Hvala mu što mi je uštedeo i nerve i vreme da ja to sama uradim… Njegovi motivi su neobjašnjivi sa stanovišta zrele mentalno zdrave osobe, ali trebalo je da pretpostavim da je ovo moguće kod čoveka koji nema ni jednu jedinu ni uspomenu niti lepu reč za bilo koju žensku osobu s kojom je imao dužu vezu ili brak. Sećam se da, kad sam jednom pokušala o tome da razgovaram s njim, da sam pomislila : “Bože, ovo i mene čeka – sve najgore kad se završi”. I tako je i bilo. Za njega sam ja sinonim za najveće zlo i umislio je da sam sve vreme tajno kovala plan da dovučem svoju porodicu kod njega i sve mu uzmem. Nažalost, kada takve fiks ideje uzmu maha, tu razum, argumenti, dokazi ništa ne mogu da promene.
Na pitanje šta oseća prema Nikosu posle svega, u svom stilu je odgovorila:
- Osećam samo beskrajno sažaljenje i tugu prema čoveku kome nisam mogla da pomognem. Po ko zna koji put se obistinila izreka da nema neizlečivih bolesti, samo neizlečivih ljudi.
