Lično

Ostala sam udovica sa 29 godina: Uništilo me ono što sam tada saznala o svom mužu!

Fejsbuk status "Komplikovano je" ne može čak ni da objasni šta se ovih meseci dešava sa mnom.

Ljubav i zavođenje 09.12.2019. - 22:51h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Shutterstock

Osećam paniku i hladan znoj me obliva. Visoki piskutavi zvuk menja sve ostale u mojim ušima dok gledam preko kafića besno lice najboljeg prijatelja mog pokojnog muža. 

 

Razumem da je ljut i revoltiran, jer tek je prošlo sedam mesec od kako mi je suprug umro, a evo mene u kafiću sa dečkom i društvom koje se ludo zabavlja. 

 

Fejsbuk status "Komplikovano je" ne može čak ni da objasni šta se ovih meseci dešava sa mnom. 

 

Nisam tradicionalna udovica. Za početak, mlada sam - imam 29 godina. I moja tuga nije izazvana gubitkom, več gnevom i izdajom. 

 

Kada je Marko umro, sedam meseci ranije, naš brak je već bio u problemima. U stvari nikad nisam ni smela da pristanem na njegov predlog da se venčamo, ali šta je tu je. 

 

Već sam razmišljala o bračnoj terapiji, a u sebi sam znala da nećemo prebroditi ovu oluju.

Mark je prošle godine poginuo u nesreći na ronjenju. Ironija je ta što je bio najcenjeniji profesionalac u istoriji ronjenja. Imao je samo 30 godina. 

 

Sve udovice dele određena iskustva. Sećanje na dan kada su se udale, prve dane svadbe... Ljudi se smenjuju, dani nestaju, automatsko biranje dobro poznatog broja... Te nesvesne radnje su najgore, one te dotuku više nego išta drugo. 

 

Međutim, pravi udarac sam dobila ubrzo nakon Markove smrti. Na kraju braka, bilo da se radi o smrti ili razvodu, tajne isplivaju na površinu bez obzira koliko loše želimo da one ostanu skrivene.

 

Ljudi uvek žele da znaju kako sam saznala... U mom slučaju trebalo je šest nedelja. 

 

Šest nedelja osećaja stida, tuge i odgovornosti za Markovu smrt.  Tuga sa kojom sam se suočila zbog toga što sam rasvetlila sumnju u našem braku. Jer sam u kostima osećala da od početka nešto nije uredu. Šest nedelja razmišljanja o tome da li su nas bračne muke konačno napustile...Šest nedelja osećaja krivice zbog olakšanja jer sam bila pošteđena paklenog razvoda dok je na kraju Marko platio cenu.

 

Dakle, evo ružne tajne: Marko me varao od momenta od kako smo prvi put izašli, prvi put se poljubili. Izlazili smo; on me varao. Verili smo se; on je izlazio. Venčali smo se; on je nastavio da se provodi. Sve bez mog znanja. Sve dok me jedan prijatelj nije nazvao i pitao: "Da li želiš da znaš nešto veoma loše o Marku?"

 

Odgovorila sam bez oklevanja. A onda mi je on rekao. 

 

Započela sam detaljno proveravanje njegovih telefonskih poziva. Počela sam u svojoj glavi da slažem kockice popunjavajući prazna mesta novootkrivenim porukama i slikama sa mobilnog telefona. Tekstualne poruke primane su usred noći, a potom brisane. 

 

Moj terapeut je moju tugu nazvao "komplikovanom". Bila sma besna, gnevom sam hranila svaku tugu zbog njegove smrti.

 

Otkrivanje svake nove žene iz njegovog života, nateralo me da psujem i plačem. Moj život je ličio na špansku seriju: Muž vara ženu; muž umire; žena primorana da se suoči sa realnošću njegovih mnogih ljubavnica.

 

Međutim, koliko god ja bila besna, nisma mogla da pređem preko one ukorenjene izreke: "O mrtvima sve najlepše!"

 

Iz poštovanja prema njegovoj porodici, u kombinaciji sa mojom tugom, odlučila sam da istinu kažem samo najbližima

 

Ta moja tišina dala je šansu mnogima da Marka drže na prestolu, dok je mene sve to izjedalo iznutra.

Znala sam danima da preležim u zamračenom stanu, povraćajući svaki zalogaj koji sam silom pokušala da progutam.

 

Ali vreme je prošlo. Nekako sam pokupila delove života i evo me sada u kafiću, sa novim dečkom, pokušavam da živim...

 

Preko puta nas sedi Markov pijani drug Toma koji besno gleda u mladu udovicu "u provodu".

 

Želeći da izbegnem skandal u najavi, blago govorim svom dečku kako moram da idem i šta je razlog toga. Uzima me za ruku i mi uspešno izlazimo napolje. Tomin krvoločni pogled još mi prži leđa. 

 

Dok šetamo okolnim ulicama ne mogu a da ne osećam grižu savesti, sramotu, strah i strepnju, a slobodna sam žena. 

 

Niko nema recept kako nastaviti život kada ti umre muž, a ti si još mlada i život je pred tobom. 

 

Jedna misao mi neda mira: Kako je Marko mogao, pored mene žive, da isto ovako šeta ulicama držeći za ruku neku levu ženu, dok sam ga ja čekala kod kuće? Zar nije osećao krivicu? Sramotu?

 

(Stil.kurir.rs)

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...