Bliži nam se najradosniji praznikUskrs i farbanje jaja, a u manastiru Tumane neguje se stari način farbanja jaja koji ne podrazumeva samo bojenje, već i očuvanje ukusa, mirisa i simbolike praznika.
U manastiru Tumane farbanje jaja za Uskrs je poseban doživljaj. Uskršnja jaja nisu samo ukras na trpezi, već i svedočanstvo vremena kada se svaka namirnica poštovala, a svaki običaj imao svoju svrhu. U tom duhu, Ljiljana Plećević, majka igumana ove srpske svetinje, otkriva da se u Tumanu jaja za najveći hrišćanski praznik farbaju na starinski, pomalo zaboravljeni način. Pored lukovine, koja je osnovni sastojak, mama Ljilja, kako je svi od milja zovu u manastiru, obavezno koristi sezonske biljke i začine koji obezbeđuju da jaja duže traju.
"Napolju uberemo sve sezonske biljke – koprivu, maslačak i sve druge jestive biljke. Listiće biljaka stavljamo na jaja kao uzorke, a onda u najlon čarape ređamo jaja. Noć pred farbanje jaja stavljamo opranu lukovinu u vodu da odstoji, kako bi voda iz luka prešla u vodu. Pre nego što spustimo jaja u šerpu sa lukovinom i vodom, dodajemo različite začine. Stavljamo dosta soli, bibera, lorbera, majčine dušice i bosiljka, i jaja kuvamo na tihoj vatri ceo dan", otkriva Ljiljana.
Kako dalje objašnjava, jaja kroz pore poprime i deo ukusa i boje kako lukovine, tako i začina.
"To je tradicija naših starih kafana, gde su kafedžije tako farbale jaja da ona duže mogu da stoje, a da ostanu jestiva. Uvek su posle Uskrsa u kafanama na stolovima stajala uskršnja jaja – koliko stolica, toliko jaja i, naravno, so da bi svi gosti uz rakijicu mogli da pojedu i uskršnje jaje", podseća majka igumana manastira Tumane.
Prema njenim rečima, dužina kuvanja jaja, so i ostali začini konzervišu jaja tako da ona jako dugo mogu da stoje posle Uskrsa.
Stil / Žena
