Među mnogobrojnim turcizmima koji su u našem jeziku ostali nakon oslobođenja od osmanske okupacije Srbije, nalazi se i reč tain. Ta reč je kod Turaka označavala vojničko sledovanje, dok se u našem jeziku odnosi na vojnički hleb iz balkanskih i Prvog svetskog rata.
Tain se pravi od mešavine ražanog i belog brašna u odnosu 70 prema 30 odsto. Svakom srpskom vojniku dnevno je sledovala jedna vekna taina, teška 800 grama. Hleb je bio dugotrajan, nije se kvario i srpski vojnik je uz njega najčešće jeo sir i druge mlečne prerađevine, povrće, suvo voće i ređe, meso. Vojnici su hleb nosili u posebnoj torbici i postojalo je verovanje među vojnicima da ih tain štiti u borbi. Iz toga je proistekao običaj da se hleb ljubi - u znak zahvalnosti.
Recept za srpski vojnički hleb
Priprema srpskog vojničkog hleba je jednostavna. Potrebni sastojci:
- 3 čaše brašna (70% ražanog, 30% belog)
- 2 kafene kašičice sitne soli
- Četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
- Jedna i po čaša vode
Priprema:
Pomešajte brašno, so i kvasac, pa dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Smesa mora da stoji 12 sati.
Nakon toga, ponovo premesite testo i ostavite ga da stoji još 10 do 12 sati (ili duže), sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.
Na površini posutoj brašnom, testo najpre preklopite kao pismo, zatim ga prevrnite i prekrijte plastičnom folijom. Ostavite da odstoji još dva sata.
Posuda u kojoj pečete tain mora biti poklopljena i prethodno zagrejana.
Pečenje:
Pecite do pola sata na 250 stepeni, poklopljeno.
Nakon toga skinite poklopac i pecite još dvadesetak minuta.
Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna kora. Ako se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba.
