Da li možete zamisliti neku prazničnu trpezu bez počasnog mesta zarusku salatu? Sigurni smo da je vaš ogovor ne, a da li ste se ikada zapitali odakle je zapravo ruska salata i kako je dobila ime?
Salata Olivije nazvana je tako po njenom osnivaču Lusijenu Olivijeu. Bio je ruski kuvar belgijskog porekla. Olivije je bio vlasnik restorana francuske, tačnije pariške kuhinje u Moskvi. Restoran se zvao „Ermitaž“ i bio je jedan od najboljih u to vreme.
Istorija kaže da je ruska salata nastala tako što je Olivije 1860. godine poslužio goste salatom koja je ubrzo postala zaštitni znak restorana, a mnogo godina kasnije postala je i neizostavni recept svih poznatih kuvara sveta.
Način pripreme je bio strogo čuvana tajna. Olivije je recept skrivao iako su osnovni sastojci bili poznati. Koliko god su se gurmani tog vremena trudili da ga precizno iskopiraju -nije im polazilo za rukom. Olivijeov recept ostao je kao neka vrsta legende.
Rusi je zovu olivije, ponekad stoličnaja, čak i moskovska. Za Francuze je francuska. U Češkoj se naziva jednostavno salata od krompira, a u Rumuniji goveđa salata. I, kao što je i ime različito i sastojci ovog specijaliteta se razlikuju od države do države.
Prvobitna verzija ruske salate potpuno se razlikovala od naše današnje. Prema originalnom receptu sastojci ruske salate bili su: teleći jezik, kavijar, zelena salata, komadići jastoga i kapra, kornišoni, tvrdo kuvana jaja i zrnca soje. Preliv od majoneza bio je posebna kombinacija provansalskog maslinovog ulja, senfa i vinskog sirćeta. Tačan recept ovog preliva ostao je nepoznat.
Od sovjetskog vremena recept za pripremu ruske salate se mnogo promenio, skupi sastojci su zamenjeni jeftinijim i pristupačnijim. Sada standardna ruska salata sadrži: kuvani krompir, kuvanu šargarepu, kobasicu(bareno meso ili šunku ), tvrdo kuvana jaja, kisele krastavce, grašak, mirođiju i majonez.
