Nekada davno, kada je hilandarsko bratstvo brojalo više stotina monaha, masline su se s radošću i u molitvi, brale ručno. Stabala ima dosta. Sve su to potomci maslina Svetog Simeona i Svetog Save.
Poslednjih decenija, međutim masline beru mašine. Dovedu se i radnici iz najbližih mesta van Svete Gore.
Obrane masline se stavljaju na velike pripremljene ploče, da ih kiša opere. Zatim se stave na veliki kamen, koji okreće konj i masline se "biju" – udaraju.
Stavljaju se u korpe, napravljene od kozje kože, korpe se stavljaju u presu i četiri čoveka stežu. Ulje i voda izlaze zajedno, ali ulje, kao lakeš, ostaje na površini i jednostavno se pokupi.
Maslinovo ulje čini čuda za izgled: Uklanja celulit, podočnjake i vraća kosi sjaj! (RECEPT)
Prese se stežu i po šest puta i uvek ispliva ulje, ali je ono prvo ulje, koje se pojavilo na površini, najbolje, najčistije, najplemenitije, prozirno kao bistra izvorska voda. Odvaja se za kandila.
Iz jedne korpe se iscedi tačno 12 "đuma", a svaki "đum" ima 15 litara.
Maslinovo ulje se nekada pravilo od Svetog Dimitrija do Božića, a evo kako je danas
Danas se često kupuje u Solunu, pa ipak, dođu gosti baš iz Soluna i hoće da ponesu malo kući. Bratstvo im kaže da je ulje kupovno, ali oni hoće, jer su ga probali – razlika je ogromna. Jer u Hilandaru, ulje poprimi blagoslov.
Ali, ukoliko se ilandarsko bratstvo ponovo umnoži opet bi mogli s radošću i molitvom da beru svoje masline.
