Večne traume

Ovako su nacisti odgajali decu: Brutalni metod vaspitanja čije se posledice tek sada vide!

Mnogi od njih nisu u stanju da vole sopstvenu decu

Vaše dete & vi 14.01.2019. - 16:01h Autor: express.hr
Foto: Shutterstock

Godine 1934. nemački pulmolog Johana Harer napisala je bestseler knjigu pod nazivom Nemačka majka i njeno prvo dete. Knjiga koja se prodala u 1,2 miliona primeraka podstakla je majke na podizanje jakih i nezavisnih Nemaca sposobnih za sopstveni životni put.

 

To je savet koji je u to vreme verovatno zvučao vrhunski, ali portal Big Think piše:

 

"Tek sad se vide posledice njenih smernica koje su zapravo promovisale traumatizujući stil roditeljstva koji se prenosio i na kasnije generacije. Harer je napisala, na primer, da bebe treba da budu izolovane od majke na 24 sata odmah nakon rođenja, i da majke treba da razgovaraju s bebama na "razumnom nemačkom", umesto na "glupo-banalnom detinjastom jeziku".Najbolje je da dete bude u zasebnoj sobi, gde ostaje samo", napisala je Harer.

 

"Ne uzimajte dete iz kreveta, ne nosajte ga okolo, ne ljuljajte niti ga držite u krilu, čak ga nemojte ni maziti. Dete tako vrlo brzo nauči da je dovoljno da zavrišti i tako prizove saosećajnu dušu pa će tako doći u centar pažnje. Nakon kratkog vremena ono će zahtevati takvu pažnju i smatrati da je takvo postupanje jedino ispravno, pa više neće prestati i tražiće uvek iznova da ga uzimate u naručje, nosite i ljuljate. I tako ste stvorili malog i nemilosrdnog nasilnika", pisala je Harer.

 

Dok je nacistička stranka zauzimala Nemačku, ova učenja su se probila u program obuke majki Trećeg Rajha, kojeg je do 1943. preuzelo najmanje 3.000.000 žena. Naravno, nisu se sve pridržavale Harerinih strogih i neprirodnih roditeljskih smernica. Međutim, nedavni članak časopisa Scientific American beleži da istraživanje psihoterapeuta Hartmuta Radebolda pokazuje kako je njen rad privukao dve posebne grupe žena: one koje su već bile povezane s nacističkom strankom, i one koje su same prolazile kroz emocionalnu traumu.

 

Doktor Ranko Rajović: Evo šta se dešava sa detetom kada mu kupite mobilni telefon!

Sada, više od 80 godina kasnije, neki nemački terapeuti izveštavaju o lečenju odraslih pacijenata s teškim emocionalnim problemima - nemogućnošću da vole svoju decu, nesigurni u različitim oblicima privrženosti i pate od krize identiteta, a vrlo je izgledno da deo tih problema proizlazi iz ovih oštrih roditeljskih smernica.

 

Ono što je svim pacijentima bilo zajedničko jeste sećanje na knjigu Johane Harer Nemačka majka i njeno prvo dete kako stoji na polici s knjigama u njihovoj sobi.

 

Nepotrebno je reći da je Harer veoma grešila u svom pristupu. Ne samo da joj je nedostajala pedijatrijska obuka, nego takođe nije shvatala evolucijske procese koji su povezivali majku i dete kao sastavni deo ljudskog razvoja. I deca i njihove majke imaju sposobnost da razvijaju emocionalne veze u ranom periodu detetovog života. To je evolucijska nužnost: za razliku od, recimo, beba guštera, koji su samostalni od rođenja, ljudske bebe su potpuno zavisne od majke da prežive najmanje nekoliko godina. To, usput, objašnjava zašto ljudi - a posebno odrasle žene - imaju tendenciju da misle da su svi mali sisari slatki. Osim preživljavanja, te rane veze majke i deteta su ključne za razvoj mozga.

 

Prema istraživanju koje je sproveo dr Martin Tejher, direktor razvojnog biopsihijatrijskog programa u bolnici McLean deca koja su u ranim godinama bila zapostavljena pokazala su:

 

1. smanjen rast leve hemisfere mozga, što može da dovede do povećanog rizika od depresije;

 

2. povećana osetljivost u limbičkom sistemu, koja može dovesti do anksioznih poremećaja;

 

3. smanjen rast hipokampusa, koji može da doprinese poteškoćama u učenju i pamćenju.

 

Najgori poklon za dete: Pedijatri upozoravaju - bukvalno ih ometate u razvoju!

foto: Shutterstock

Načini brige o deci u vrlo ranim godinama života takođe utiču na njihovu emocionalnu dobrobit, naročito na način na koji reaguju na odnose kasnije u životu. Ovo je možda najbolje naglašeno psihološkim konceptom koji se zove teorija vezanosti, a koji je razvio psihijatar Džona Boulbi. On opisuje kako ljudi reaguju u odnosima kad se osete povređeno, kad dožive gubitak ili osete pretnju.

 

Teorija privrženosti uključuje četiri opšta tipa stilova privrženosti kod dece:

 

1. Sigurna vezanost se događa kada deca osećaju da mogu da se oslone na one koji brinu o njima, da paze na njihove potrebe, da dobijaju emocionalnu podršku i zaštitu. Smatra se da je to najbolji stil privrženosti.

 

2. Anksiozno-ambivalentna vezanost se javlja kada dete oseća teskobno zbog razdvojenosti od negovatelja i ne oseća se sigurnije kad se staratelj vrati detetu.

 

3. Anksiozno izbegavanje nastaje kada dete izbegava roditelje.

 

4. Neorganizovana privrženost događa se kada postoji nedostatak vezanosti.

 

Zanemarujuće taktike roditeljstva koje je podsticala Harer verovatno su navele decu da razviju različite vrste problematičnih stilova vezanosti, kao što je Klaus Grosman, vodeći istraživač povezanosti majki i dece, rekao za Scientific American.

 

Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja: Ugledni srpski dečji psihijatar o kažnjavanju!

"Prema mišljenju Johane Harer, važno je odbiti brigu kada dete to zatraži. Ali svako odbijanje znači odbacivanje", rekao je Grosman, dodajući da deca uče da njihovi pokušaji komunikacije s majkom nisu važni ako ne uspeju da osiguraju povratne informacije ili utehu. To može da navede decu da razviju nesigurne stilove vezanosti koji otežavaju formiranje odnosa kasnije u životu. Štaviše, istraživanja sugerišu da roditelji mogu da prenesu svoje stilove privrženosti svojoj deci, što potvrđuje ideju da Harerova učenja i dalje utiču na današnju nemačku mladež", kaže Grosman.

 

Na mnogo načina, učenje Johane Harer predstavljaju nešto poput dijametralne suprotnosti popularnih stilova roditeljstva u SAD-u. To je uglavnom dobra stvar. Uostalom, s obzirom na to što su pokazali razvojni psiholozi i drugi istraživači, ne želimo da roditelji izoluju novorođenčad u sobi 24 sata nakon što se vrate kući iz porodilišta.

 

Ipak, postoji i krajnja suprotnost učenju nemačkog pulmologa Johane Harer koje promoviše samo maženje i želi "roditelje helikoptere". Poslednjih decenija američki roditelji su se sve više okrenuli stilovima roditeljstva koji naglašavaju važnost da njihovo dete nikad ne podvrgnu negativnim osećanjima ili iskustvima. Iako su te metode usmerene na zaštitu dece od svih mogućih opasnosti na svetu i neizbežnih razočaranja u životu, pokazalo se da su kontraproduktivni kada se radi o odgajanju dece da postanu samostalne odrasle osobe.

 

"To je tako tužno", rekao je Majkl Ungar, koji se nalazi na čelu istraživačkog centra za otpornost na Univerzitetu Dalhaus.

 

"Smisao roditeljstva bi trebalo da bude odgajanje deteta koje je sposobno da preuzme zadatke kad odraste. Mogu u potpunosti da razumem da neko nauči dete kako da popuni prijavu i nosi se sa službenicima na šalterima za upis na fakultet, ali ne mogu da shvatim da to roditelji rade umesto njih. To nije strategija koja vodi do dugoročne dobrobiti", zaključuje Ungar.

 

Duško Radović savetuje roditelje: Ovako se vaspitavaju deca!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...