"Kada govorimo o najčešćim greškama u odgajanju ženskog deteta, prvo što mi pada na pamet je projekcija svojih strahova ili ograničavajućih uverenja o sebi, okolini i životu.
Na primer, ako je uverenje majke da je ljubav žrtva (za ženu) vrlo lako će to preneti svojoj ćerki. To uverenje će dalje formatirati ćerkino ponašanje.
Verojatno će birati partnere za koje će se žrtvovati, pa će se možda kasnije žrtvovati za svoju decu, a u sebi biti nezadovoljna jer ne zadovoljava svoje potrebe.
Ovo je najteži zadatak savremenog roditeljstva, a nekada smo u tome uživali!
Projekcije mogu da utiču na razočaranje, ukoliko devojčica ne liči na majku. Uzmimo za primer da majka prati modu, uvek je sređena i očekuje od svoje ćerke da voli da nosi haljinice i da bude slatkica. Devojčica, pak, obožava pantalone i juri s dečacima za loptom. Najveća greška, po mom mišljenju, jeste gurati svoju ćerku u kalup da bude slična nama.
Ili onemogućavanje iskazivanja ljutnje: Ti si devojčica, nemoj da se ljutiš. To je dobra podloga za razvijanje pasivne agresije kod žena. Ako ne mogu aktivno da se zauzmu za sebe, nekad i ljutnjom, onda će izabrati pasivni način i očekivati da joj se pročitaju misli.
Ćerke kao mamina slika i prilika
Mogu i ne moraju da budu. Ćerka može da se adaptira i prihvati majčine verbalne i neverbalne naloge, pa će jednog dana biti slika i prilika. Ali može da bude i buntovna, pa će činiti suprotno od svoje majke. U oba slučaja majka ima jako veliki uticaj na nju. Naravno, postoje i situacije kada nam gledište nije imitiranje majke, već naši izbori i odluke.
5 zapovesti za roditelje: Ovako ćete podići dečji imunitet na maksimum!
Šta ćemo s tim ako shvatimo da smo ista majka, a to smo hteli da izbegnemo? Zavisi da li nas to ograničava ili ne. Ako nas ograničava možemo da osvestimo šta je to što nas ograničava. Za to nam je često potrebna pomoć stručnjaka, a psihoterapeut je po mom mišljenju dobar izbor za to.
Problemi s tinejdžerkama
Jedna od karakteristika ponašanja u adolescenciji je udaljavanje od roditelja, posebno od onog s kojim je adolescent do juče bio blizak. Znači radi se o najnormalnijoj karakteristici odrastanja i više bi bilo za zabrinuti se kada bi se adolescent družio s roditeljima i provodio s njima puno vremena.
Povratna informacija nekih majki je da to doživljavaju kao odbacivanje. Do juče smo bili super, a danas me odbacuješ. Odnos se ne treba poboljšavati, treba ga dalje razvijati s obzirom na nastale promene. Moj je savet roditeljima da pročitaju karakteristike adolescentnog ponašanja i da uzmu u obzir da je to normalna razvojna faza, a ne isključivo bunt protiv njih. S obzirom da su često ćerke "do juče" bile bliže s majkama, onda je sasvim normalno da se "danas" bune protiv njih.
Posebno je teško onim majkama kojima je dete centar sveta. One su se brinule, vodile, prale, peglale, brinule, provodile vreme s tim detetom. I šta sada? Šta da rade? Paradoksalno će zvučati, ali u tom slučaju odnos će se poboljšati tako što će se i majka okrenuti sebi. Šta ja volim, kako ja volim da provodim vreme...
Mama i ćerka - prijateljice. Da ili ne?
Mislim da mama i ćerka ne bi trebalo da budu prijateljice. To je pitanje uloga i identiteta. Ja sam svojoj ćerki majka, ona je moja ćerka. Ja kao majka imam obaveze i odgovornosti, ona kao ćerka ima svoje obaveze i odgvornosti, i nismo prijateljice. Identitet prijateljice je nešto drugo. Naravno da će i naš odnos biti bogat šalama, zabavom, iskrenošću, humorom, poveravanjem, ali to ne znači da smo prijateljice.
Kako roditeljske svađe utiču na decu: Najgore što možete da uradite jeste da im kažete - nije ništa!
Prijatelji ne postavljaju granice, ne brinu o razvoju druge osobe. Oni mogu da budu tu i savetovati, ali s jednog sasvim drugog gledišta. Možda je najvažnija razlika u tome što roditelj ima zadatak u odnosu na dete. Ima zadatak da osigura detetu sigurnost, nauči ga kako da radi, voli, misli i kako da se igra. Roditelj postavlja granice, ohrabruje, neguje. Prijatelji nemaju tu odgovornost.
Ako majka sa svojim detetom gradi odnos prijateljstva, ona gubi autoritet i snagu da učini sve ovo nabrojano. Krajnja posledica može biti da se dete oseća nesigurno, jer majka nema moć da ga zaštiti. Negde od dvanaeste godine deteta, roditelj sve manje odgaja i sve više savetuje, ali i to spada u identitet roditelja, a ne prijatelja.
Zabavljajte se, podstičite dete, hvalite...
Prihvatiti dete kao jedinstvenu, zanimljivu, važnu osobu. Neka zna da ste srećni što je ovde. Podstičite ćerku u stvarima za koje pokazuje interes i ohrabrujte ju u ostvarivanju ciljeva. Volite je. Postavljate joj granice i ne činiti stvari umesto nje. Dozvoljavajte joj da uspe i ne pripisujte zasluge sebi. Podtičite je da slavi svoje uspehe.
Naučite je da ne postoji neuspeh, nego povratna informacija. Naučite je da sama nalazi rešenja i pomozite joj ako pita za pomoć. Pratite njen temperament i ne gurajte je u aktivnosti koje su suprotne tome. Zabavljajte se s njom. Negujte je i brinite o njoj.
I kada je mala, slušajte šta govori i ozbiljno je shvatajte. Ono što se nama čini nevažno, njoj je važno. Dozvoljavajte izražavanje emocija i odgovorite na njih. Obraćajte pažnju na nju. Naučite ćerku da nije centar sveta. Kritikujte njeno ponašanje, nikako identitet. Hvalite je. Grlite.
Iskren razgovor
Verovatno potrebu za razumevanjem odnosa s majkom imaju one osobe koje imaju neki problem u vezi s tim. Možda osećaju da nisu prepoznate, uvažene, podsticane ili su uzroci nezadovoljstva nešto drugo. Ali, to zapravo znači razumevanje - konstatacija da imam problem u odnosu. Ono što se često događa u tim situacijama, a ja mislim da nije dobro, jeste očekivanje da se druga strana promeni.
Psihoterapeut Zoran Milivojević: Zbog ovog deca uspešnih roditelja nikad nisu zadovoljna sobom!
Možda ta druga strana nije ni svesna da problem postoji. U takvim situacijama uvek je najbolje krenuti od sebe. Šta ja mogu da učinim da promenim svoje reakcije naspram druge osobe? I opet, vrlo često naša promena će uzrokovati promenu druge osobe. Možda ćemo svojom promenom izaći iz nekih psiholoških igara koje smo igrali.
To sve ne isključuje intiman i iskren razgovor sa majkom o onome što nas tišti u odnosu i što bismo želeli od nje. U celom tom procesu razumevanja i promene ponekad je potrebna stručna pomoć.
Poruka svim majkama i očevima:
- Poštujte dete kao odvojenu osobu sa specifičnim temperamentom i individualnim odlikama
- Otkrijte koji su njegovi talenti, želje i interesi i podstičite ga u tom smeru
- Kritikujte njegovo ponašanje, a ne njega kao osobu
- Vodite računa o tome da kritika bude bar deset puta manje nego pohvala, poljubaca, zagrljaja, lepih razgovora…
- Često ga grlite i ljubite (u pubertetu smanjite, uostalom ono će vam samo pokazati kada je dosta)
- Ne radite umesto njega stvari koje može da uradi samo
- Smejte se s njim
- Igrajte se s njim
- Provodite zajedničko vreme u aktivnostima koje i vi volite (nemojte da se silite da se igrate s lutkama ako vam se to nikako ne radi, dete će primetiti da vam je muka)
- Mislite na sebe i svoje potrebe
- Negujte odnos s partnerom"
(Tekst: dipl.soc.radnik, sertifikovani psihoterapeut i NLP trener Jelena Vrsaljko za portal Ordinacija.hr)
Pedagog savetuje: Evo kako da sprečite povodljivost kod dece!
